· · Коментара: 0
СТАРЕЊЕ

Деменција и депресија: Две најчешће боелсти старих које могу да се СПРЕЧЕ

Светска популација је све старија. Процењује се да ће је до средине овог века бити двапут више, јер је животни век продужен.

1632745876_Depositphotos_11890179_xl-2015.jpg
Фото: Депозитфото

Будући да већ после 60. године како тело тако и мозак увелико почињу лагано да отказују послушност, веома је важно уочити да ли је неко на прагу деменције или га је ова болест сасвим обузела. Лек против деменције још не постоји, али се много тога може учинити да живот људи који болују од ње буде достојан човека.

Прочитајте још: САМО БУДИ СВОЈ: Старији пар се облачи како хоће и сваки дан су као на модној писти! (ФОТО)

Депресија је најопаснија болест

  • Које менталне болести најчешће погађају људе у трећем добу? Зашто? Могу ли се последице некако успорити? Ко им је склонији?
Ивана Сташевић Карличић

- Међу старијом популацијом, најчешћи психички поремећај је депресија. Поред депресије, најчешће се јављају деменција, анксиозност и злоупотреба супстанци, пре свега алкохола и лекова - каже доц. др Ивана Сташевић Карличић, в.д. директора Клинике "Др Лаза Лазаревић".

Депресији доприносе и постојање деменције, несаница и анксиозни поремећаји.
  • Зашто код њих постоји већи ризик за развој депресије?

- Фактори који утичу на повећани ризик од развоја депресије у старијој популацији вероватно су комбинација генетских фактора, неуробиолошких промена повезаних са годинама живота, стресних животних догађаја, социјална изолација, хронични бол или немогућношћу да особа брине о себи.

Прочитајте још: Пет начина да изгледате МОДЕРНО У ЗРЕЛИМ ГОДИНАМА као Џејн Фонда, Џоан Колинс и Хелен Мирен! (ФОТО)

Многи мешају депресију и деменцију

Суицид
Старија популација је у повећаном ризику за самоубиство, с обзиром на то да подаци говоре да сваки реализовани суицид почини особа старија од 60 година, а да је свака трећа особа старија од 70 година.
  • Шта је разлог честог превиђања симптома?

- Депресија дуго остаје непрепозната код старих јер се депресивни симптоми културолошки често посматрају као део процеса старења, нешто што је нормално и није лечиво. Некада се депресија код старих може помешати са деменцијом. И код депресије и код деменције могу се видети поремећаји сна и апетита, лоша концентрација, губитак интересовања и анксиозност, па је важно обратити пажњу на то.

Много тога изазива депресију...
  • Шта доводе до депресије у овој старосној групи?

- Према подацима из литературе, број и врста стресних животних догађаја које особа доживи током целог живота утиче на настанак депресије у овој старосној групи. Стресори са којима се стари сусрећу и који утичу на развој депресије укључују финансијске и егзистенцијалне тешкоће, ожалошћеност, нову физичку болест или инвалидитет саме особе или члана породице, сукобе са ближњима и промене места пребивалишта.

Прочитајте још: Истраживање: Људи траже савет од Доктор Гугла, а ево шта мисле о докторима!

Статистика је неумољива - показује да 5 одсто људи старијих од 65 година има тежи, а 15 одсто блажи облик деменције. Зашто до ње долази, на који начин се може избећи или је реч о нечему што је неизбежно?

Фото: Депозит

Стрес од одласка у пензију
Одлазак у пензију није повезан са депресијом, иако ризик може бити повећан код особа мушког пола које превремено одлазе у пензију. Највећи утицај ови стресори имају у првих шест месеци, а временом долази до адаптације.

Шта изазива деменцију?

Деменција настаје као последица оштећења ћелија мозга, што доводи до промена у понашању, начину размишљања и емоцијама.

Прочитајте још: ГРЕЈПФРУТ је здрав, али може имати НЕГАТИВНА дејства ако се узима са ОВИМ лековима

Различите врсте деменција повезане су са различитим оштећењима у мозгу. Тако се, нпр., Алцхајмерова болест карактерише се оштећењем можданих ћелија због таложења абнормалних протеина и то у делу мозга који је одговоран за памћење, због чега је губитак памћења често један од најранијих симптома ове болести. Пошто деменција није једна болест, већ спектар, постоје посебни фактори ризика за настанак сваке деменције појединачно. На неке факторе ризика, као што су генетски, не можемо утицати, али се на поједине може деловати. Тако су, рецимо, фактори ризика за васкуларну деменцију дијабетес и хипертензија, на чији настанак и адекватно лечење можемо да утичемо.

Фото: Депозит

  • Како је препознати у раној фази, а како се манифестује када је већ узнапредовала?
Предиспозиције
- Постоје наследне форме Алцхајмерове болести, повезане са више генеских фактора ризика. Утврђени су и други фактори ризика: хиперхолестеролемија, хипертензија, артериосклероза, коронарна болест, пушење, гојазност, дијабетес, женски пол, нижи социоекономски ниво, ниво образовања, депресија.

- Почетак болести је тих и постепен тако да углавном прође од неколико месеци до неколико година док се симптоми деменције препознају, јер се на њих, као и на симптоме депресије, често гледа као на део физиолошког старења.

Проблеми са памћењем, теже обављање свакодневних послова, губљење ствари...

Симптоми и знаци на које би требало обратити пажњу су проблеми са памћењем, тешкоће у обављању свакодневних послова, потешкоће у говору, просторна и временска дезоријентација, губљење ствари, промене у расположењу, понашању и промене карактера. С временом ови симптоми прогредирају до тога да у узнапредовалим фазама болести особе не препознају ни своје најмилије, не знају личне податке, постају несамостални у обављању свих активности и потребан им је 24-часовни надзор и нега.

Прочитајте још: И са њима треба бити ОПРЕЗАН: Како се правилно комбинују ВИТАМИНИ?

  • Прогнозе су да ће до средине овог века чак 115 милиона светске популације бити дементно. Зашто долази до толиког повећања, будући да се услови живота побољшавају?

- Главни фактор ризика за настанак деменције су године и тај ризик расте са годинама старости. Деменција је болест старих, и управо због тога што се побољшавају услови живота и људи дуже живе, повећава се и број људи са деменцијом.

Шта је спречава?
Начина превазилажење стреса, ангажованост у друштвеним активностима за опште добро, бављење хобијима, провођење времена са пријатељима и породицом, боравак у природи, старање о соматском здрављу, бављење физичким активностима. Ако имамо проблеме које не можемо да решимо и дуже трају, важно је јавити се стручњацима из домена менталног здравља.
  • Како ментално здравље код старих особа може да утиче на физичко?

- Више је начина на које ментално здравље утиче на физичко, а једно од најјаснијих места на којима се илуструје веза између менталног и физичког здравља је дуговечност. Особе са менталним поремећајима, а посебно старије животне доби, мање воде рачуна о физичком здрављу, мање одлазе на превентивне прегледе и редовне контроле, мање су физички активни, склонији су лошим навикама као што су пушење и конзумација алкохола.

Прочитајте још: Здраве и слатке намирнице: У потпуности могу заменити шећер

Све ово вероватно доприноси налазима студија које говоре да они са менталним поремећајима живе краће у поређењу са онима који немају ове болести. Тако је, нпр., депресија повезана са повећањем ризика од смрти од рака за 50 одсто, а од срчаних обољења за 67 процената. Исто тако, ментална хигијена, здрави стилови живота, редовна физичка активност и оптимистичан став према животу имају позитиван утицај на физичко здравље.

Пошаљите Коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.