· · Komentara: 0
Kamena sečiva

Kad je oštrina značila život

Našim davnim precima naoštreni predmet postao je osnovni alat i oružje bez koga nisu mogli da prežive

1595490471_kamena-seciva.jpg
kamena seciva foto: T. Berberik

Imati oštar predmet uz sebe toliko je ukorenjeno u našu svest, da ni do danas ta potreba nije umanjena. Čak i kada nemamo realnu potrebu da koristimo nekakav nož, jer živimo u gradskoj sredini, ipak smo sudbinski vezani za sečiva. Ako ni zbo čega drugog onda zbogt osećaja sigurnosti koje pružaju. 

Pročitajte još: Sečiva za neplanirane okolnosti (FOTO)

A kako je sve počelo? Od prepoznavanje potrebe, do realizacije i praktične upotrebe. Od materijala koji su se pokazali kao upotrebljivi i dostupni do osmišljavanja tehnike uzrade, alata za izradu, ideja, konstrukcija i efikasnosti.

Prelep primerak kristalnog vrha strele, foto: Tomas Berberik

Čelik je danas osnovni materijal za izradu sečiva, ali bio je potpuna nepoznanica vekovima unazad. Kao ni metal, niti bilo kakvi procesi njegovog dobijanja. Da bi opstao, čovek je morao da se snalazi. Kome je i kako pala na pamet ideja da mu je uopšte potrebno nešto oštro, nikad nećemo saznati, ali nije teško pretpostaviti da je ovo bila i izrazito nametnuta potreba. 

Slučaj je pokrenuo napredak 

Kameni vrh iz središnje Afrike čija je starost datirana na oko 30 hiljada godina, foto: Boris RAKIĆ

Najverovatnije je slučajan sled događaja, nekakav pad i rasekotina o kakvu stenu ili šiljati predmet, potakla nekog mučenika na razmišljanje. Dalje je sve bilo mnogo izvesnija jer se univerzalna ideja i potreba, kroz upotrebu većeg broja jedinki brzo usavršava, budući da raste i broj situacija u kojima se primitivna alatka koristila, kao i nagomilano kolektivno iskustvo. 

Zamislite kuhinju bez noževa, ili radionicu, vikendicu, bilo kakav boravak u prirodi, vojnika, lovca, kampera, planinara... 

Počev od toga da su uspeli da iskoriste sve što je bilo dostupno i podobno od materijala, vremenom je postalo jasno da su i oblik, veličina i težina, pođednako važni za uspeh. Da bi došli do toga morali su da razviju i tehnike i alate kao i da objedine iskustva proistekla iz takvog rada.  Složićete se da nam je ovaj misaoni deo procesa lagan i logičan, međutim ručna izrada ovakvog alata nije nimalo lakša nego nekad. Čak je za savremenog čoveka, naviknutog na komfor gotovih proizvoda, možda i teža. 

Materijali 

Originalni vrh star više desetina hiljada god, poreklo vodi iz južne Afrike, foto: Boris RAKIĆ

Izbor materijala nije bio veliki, ali je isprobano sve što je bilo dostupno. Tako se pokazalo da su kamen, kost, kristali, korali, školjka, drvo i kombinacija tih materijala vrlo upotrebljivi. Potom je iskustvo pokazalo da se upotrebljivost višestruko povećava i olakšava izradom rukohvata, a domet produžava korišćenjem dužeg štapa.

Neverovatno je koliko su sečiva svuda prisutna. Pritom, nije u pitanju pomodarstvo već istinska potreba.

Tako nastaje koplje koje može i da se baci nekoliko metara. Pronalaskom luka i strele ovaj domet je znatno povećan, a onda slede sofistikovanije tehnike i ideje, koje dovode do revolucionarnih pronalazaka. 

Sirovina za izradu sečiva - naizgled občino kamenje krije prelepe teksture kristala, foto: Boris RAKIĆ

Milenijumima ovo su bili osnovni materijali i ljudi su ih usavršili koliko se moglo. Uz sve mane njihova upotrebna vrednost bila je nezamenljiva. Olakšavala je život i činila ga sigurnijim. Jedan materijal drevnih sečiva i danas pleni karakteristikama i lepotom. 

Opsidijan 

Magmatska - vulkanska stena je prilično raširena po našoj planeti, a najviše u zonama ugašenih i aktivnih vulkana, odakle i potiče ime vulkansko staklo. Nastaje u periodu vulkanske aktivnosti kada se lava brzo hladi, te nema dovoljno uslova za kristlizaciju te mase. Latinsko ime obsidianus lapis Opsidijanov kamen, potiče od Plinija starijeg, kome je jedan kamen sličan opsidijanu donet iz Etiopije, a on ga nazvao po imenu donosioca. 
Najčešće je staklasto crne boje poluprovidan na svetlu (translusent) i sličan je bazaltnim stenama. Granit, kvarc, porfir i rejolit su stene sličnog osnovnog sastava kao opsidijan - silicijum diosid oko 70%. Tekstura mu je glatka, visokog sjaja.

Vrh od takozvanog dijamantskog opsidijana, foto: Tomas Berberik

Postoji i crveno crni ili crveni opsidijan koji sadrži primese oksida gvožđa koji daje crvenu (rđavu) boju. Može se naći i sa mikroskopskim primesama minerala kao što su magnetit, piroksen, plagioklas, biotit koji daju više varijacija crnog opsidijana. Neki ga opisuju i kao zamrznutu tečnost sa malim količinama mineralnih nečistoća. Postoji i beli opsidijan ali je veoma redak, tačnije crni sa sitnim belim pegama - tzv. pahuljasti opsidijan “snowflake obsidian”. Vulkansko staklo je nestabilno kada se nalazi na površini, a tokom vremena postaje zrnast kristal, najstariji je iz doba krede pre 146 miliona godina, pa do početka paleocena  65 miliona godina. 

Magijske moći “zmajskog stakla” 

Vrlo zanimljiva kolekcija alata i pribora neophodnog za golo preživljavanje, kakvo su naši preci svakodnevno morali imati uz sebe, foto: Tomas Berberik

U raznim kulturama opsidijan je zauzimao važno mesto i smatrao se simbolom samokontrole i otpornosti. Verovalo se da sperčava pojavu loše energije i olakšava bol. Smatralo se da ako se donese u kuću bezbeđuje mir i blokira otrovne svađe. Sve ovo međutim nije ni izbliza važno kao jedna fascinantna osobina ovog stakla. Dobro oblikovan – isklesan, opsidijan može imati nekoliko puta oštriju ivicu od visoko kvalitetnih hirurških čelika oštrenih najnovijim metodama. Sam rez, debljine samo 3 nanometra, gledan mikroskopom je gladak, za razliku od krzave ivice čelika. Kada se kleše i oblikuje vrh ili sečivo, on se lomi tako tanko da mu ivica sečiva može biti debela samo nekoliko atoma. Oštrina je tolika da na ćelijskom nivou on može proseći rez između dve ćelije, a da ih ne ošteti. Fascinantno zar ne? 

Kameni vrh za koplje, foto: Tomas Berberik

Međutim, opsidijan je krt, što je velika mana, jer se može koristiti jednokratno, kao vrh strele, na primer, a retko kad bi preživeo upotrebu više puta. Takođe i kao nož ili koplje. Kao nož zahteva vrlo pažljivu upotrebu, a ponovno oštrenje je mukotrpan i neizvestan posao. U poređenju sa klasičnim prozorskim staklom kakvo je danas u širokoj upotrebi, vulkansko staklo je nešto čvršće. Danas se ono najviše koristi za izradu mineralne vune, ali zadržala se i njegova stara namena, izrada umetničkih predmeta i nakita. 

Drevna veština oblikovanja opsidijana 

NJegova osnovna višemilenijumska uloga sečiva je danas najmanje prisutna ali i dalje aktuelna. Vrhovi strela i noževi od opsidijana kojima dosta lovaca okušava sreću u lovu veoma su cenjeni i skupi. Interesantno je da prastara veština izrade sečiva od prirodnih materijala nije nestala. Upravo suprotno, postoje čitave grupe, forumi i udruženja ljudi koji se bave izradama replika, kolekcionarstvom, trgovinom ovakvim predmetima i artrefakatima. Oni su reper za izradu replika kao i svedočanstvo dovitljivosti naših predaka. Naše zajedničko nasleđe.

Sečivo noža od kristala je poluprovidno na jakom svetlu, foto: Tomas Berberik

Na internetu danas možete pronaći mnogo korisnih tutorijala za izradu ovakvih sečiva i vrhova, kako modernim tako i alatima koji su se nakada koristili. Načine izrade samih alata, kako prepoznati određene stene, minerale, gde ih tražiti ili gde mogu da se kupe već pronađeni i sortirani komadi. Može se mnogo toga naučiti o samoj geologiji i njenim oblastima poput mineralogije. 

Povratak korenima 

Nož sa sečivom od opsidijana, foto: Berb

Lepo je videti da smo i pored ogromnog upliva moderne tehnologije, sačuvali znanje i veštinu koja je našim precima omogućila preživljavanje. Neki su ovaj hobi toliko zavoleli da bukvalno za sebe izrađuju sve što im je potrebno od opreme i njome uspešno love. Ovde nije cilj ulov već čitav proces i način življenja. Sa sigurnošću možemo reći da onaj ko oseti težinu i zadovoljstvo ovakvim načinom izrade oružja i alata, mnogo bolje razume i ceni život i komfor koji danas imamo. 

Komad pahuljastog opsidijana iz kolekcije autora teksta, foto: Boris RAKIĆ 

Pročitajte još: Posle nekoliko vekova Rus Sergej Baranov otkrio tajnu livenog damaskusa (FOTO)

Uživajte u slikama koje predstavljaju naše prve korake i veštine i imajte na umu koliko danas u stvari lepo i lako živimo iako to na prvi pogled ne izgleda tako. 

Boris RAKIĆ 

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU

Pošaljite Komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.