Pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju Mesne poklade, poslednji dan pred Vaskršnji post kada je dozvoljeno jesti meso.
Mesne poklade uvek su u nedelju, i to u drugoj sedmici pred veliki post, koja se naziva Mesopusna nedelja. Za njom dolazi Siropusna nedelja, u kojoj obavezno treba jesti beli mrs (mlečni proizvodi), a koja se u nedelju završava Belim pokladama, poslednjim danom mrsa pred strogi Vaskršnji post.
Običaji vezani za mesne poklade u našoj zemlji razlikuju se od mesta do mesta.
Iako post još uvek nije počeo, meso se od sutra izbacuje iz upotrebe. Mlečni proizvodi se jedu još nedelju dana i to je tzv. Siropusna nedelja, a nakon nje počinje Uskršnji post.
Koreni poklada su paganski, ali običaje je vremenom prihvatila hrišćanska crkva i prilagodila ih. Zapisi kažu da su se Mesne poklade slavile još u VI veku.
Prema narodnim običajima, poklade su praznik koji uvek okuplja sve članove porodice. Gozba bi trebalo da je bogata mesnim jelima, a na dan praznika valja pozvati i siromašne susede i prijatelje, kako bi se "omrsili" tokom zajedničkog obreda i složno i u veselju ušli u post koji će trajati do Uskrsa.
Iako bi tada sve trebalo da bude veselo, ne prave se svadbe, veridbe ni kumstva, jer se veruje da takve veze neće dugo trajati. Iz istog razloga se ne uzimaju pozajmice, jer dug neće biti vraćen.
U nekim krajevima Srbije i danas se zadržao običaj maskiranja i to su uglavnom radili mladići i devojke. Uz pesmu bi išli od kuće do kuće, a domaćin "mačkare" časti jelom, pićem ili nekom drugom sitnicom. Takođe, poklade su vreme kada mlađi članovi porodice treba da "vode glavnu reč" - tada se zbijaju šale, organizuju se igranke i svi se zabavljaju.
U seoskim krajevima pokladni dan obavezno se završava velikom vatrom na glavnom trgu oko koje se okupljaju svi, pa uz šalu i dobro raspoloženje, teraju strah i zajedno ulaze u novi dan.
(SD)
