Da li znate da jedno naizgled obično srpsko žensko ime krije dva potpuno suprotna značenja – jedno nežno i zaštitničko, a drugo toliko mračno da se retko pominje naglas?
Od davnina, ljudi su verovali da ime nije samo etiketa – već magija koja oblikuje sudbinu. Roditelji su pažljivo birali imena za svoju decu, oslanjajući se na predanje, simbole i narodna verovanja. Ime je bilo amajlija, zaklon od zla, ali ponekad i poruka koju svet ne treba lako da shvati.
Jedno od takvih imena je Stanka – nežno, melodično, a u svojoj srži duboko simbolično. Potiče od staroslovenske reči „stati“, odnosno „prestati“. Na površini, ime nosi lepu simboliku – da bolest stane, da nevolje ne uđu u dom.
Davano je devojčicama kao magijska zaštita – da se zaustavi bolest, smrt, i tragedija koja je često odnosila decu u kolevci. Ali postoji i druga, manje poznata strana ovog imena. Ona koju prati tišina. Ime Stanka nosile su i devojčice rođene u porodicama koje su – verovali ili ne – želele da prestanu sa rađanjem dece. U doba kada kontracepcija nije postojala, ime je bilo svojeobrazna molitva: da se „stane“ sa potomstvom, naročito u domovima gde je siromaštvo bilo veliko, a dece već previše.
To čini Stanku jednim od retkih imena sa dvostrukom energijom – blagoslovom i opomenom. Ime koje je nosilo nadu, ali i umor. LJubav, ali i strah.
Danas je Stanka rasprostranjeno ime širom Srbije, kao i u regionu – u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori. Često je i izvedeno od starijih slovenskih imena poput Stanislav, Stanimir i sličnih. Postoji i mnoštvo varijacija: Stana, Stane, Stajka, Stanika, Stanija, Stanojka, Stanojla, Stanoje, Stanojlo… – sva sa istim korenom, ali različitim sudbinama. Jedno je sigurno – u imenu Stanka ne krije se samo jedna priča. U njemu žive generacije verovanja, strepnji, želja i sudbina. Ime koje je često bilo poslednje, a ponekad i prvo svetlo u mraku.
