Oglas
· · Komentari: 0
ZANIMLJIVO

Test za trudnoću, star čak 3.400 godina, POUZDAN je i OTKRIVA pol bebe

Ovaj test datira čak iz 1400. godine pre naše ere.

1608392719_Depositphotos_10836453_s-2019.jpg
Foto: Depozit
Oglas

Postoje brojne drevne metode koji su naši preci koristili pokušavajući da saznaju da li će dobiti prinovu, a među njima našle su se neke za koje današnji istraživači kažu da nije primenjivana bez razloga.

Među egipatskim spisima koji se danas čuvaju u Univerzitetu u Kopenhagenu našao se i medicinski papirus ispisan oko 1400. godine pre nove ere, prema kom je za utvrđivanje drugog stanja dovoljno malo žitarica.

Pročitajte još: Ispecite ili napravite UKRASE, neka dete ukrašava JELKU, jer je to VAŽNO

Naime, žena je trebalo istovremeno da mokri na semenje pšenice i ječma - ukoliko žitarice niknu, odnosno nabubre ili, uopšte, pokažu neki znak da se "primaju", postoji trudnoća, a ako do toga ne dođe žena nije u drugom stanju.

Pročitajte još: Internet, kako to nestvarno zvuči! Ko ima više kompjutera - siromašni ili bogati?

I to nije sve, već ovaj test pokazuje i pol deteta u slučaju eventualne trudnoće: nicanje ječma ukazuje na to da žena nosi dečaka, dok nicanje pšenice pokazuje da na svet stiže devojčica!

Današnjica
Današnji testovi za trudnoću, za koje se takođe koristi urin, oslanjaju se na proteine koji detektuju hormon humani horionski gonadotropin (hCG), a naučnici veruju da je staroegipatski metod bio toliko efikasan jer povišeni nivoi estrogena u trudnoći, kojih ima i u urinu, mogu da postaknu rast semenja.
Nicanje ječma znači da žena nosi dečaka, a nicanje pšenice - devojčicu! 

Sudeći po pisanju američkog Nacionalnog zdravstvenog instituta, istraživanje sprovedeno 1963. godine pokazalo je da je ovaj metod pouzdan jer je u čak 70 odsto slučajeva urin trudnica uistinu podstakao rast semenja!

Pročitajte još: Ulepšajte deci jutro i napravite ČOKOLADNU šišarku, LAKO je!

Mnoge ideje iz medicinskih tekstova iz drevnog Egipta ponovo se pojavljuju u kasniji grčkim i rimskim spisima - rekla je dr Sofi Šidt s Univerziteta u Kopenhagenu.

- Odatle su se širili dalje do srednjovekovnih medicinskih tekstova na Bliskom istoku, a njihove tragove možete pronaći sve do predmoderne medicine.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Pošalji komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas