Slavsko žito, poznato i kao koljivo, jedan je od najvažnijih simbola pravoslavne krsne slave.
Iako se na slavskom stolu često nalaze raznovrsna jela, kolači i piće, žito ima posebno mesto jer njegovo značenje nije vezano samo za tradiciju, već i za samu suštinu hrišćanske vere.
U pravoslavlju se žito priprema u čast svetitelja koji se slavi, ali i u znak sećanja na preminule pretke. Ono podseća na veru u vaskrsenje i večni život, zbog čega se ne smatra tek još jednim jelom koje se iznosi pred goste.
Šta simbolizuje svako zrno slavskog žita?
Zrno pšenice ima snažnu simboliku u hrišćanstvu. Kao što se zrno poseje u zemlju i naizgled nestane, a potom iz njega izraste nova biljka, tako i hrišćanska vera govori o smrti i vaskrsenju. Upravo zbog toga pšenica predstavlja nadu u vaskrsenje i život koji se ne završava smrću.
Kuvano žito na slavi zato podseća domaćine i goste da je život prolazan, ali da smrt, prema hrišćanskom učenju, nije konačan kraj. NJegovo prisustvo na slavskom stolu ima duboko duhovno značenje i povezuje porodičnu tradiciju sa verom.
Slavsko žito se tradicionalno donosi u crkvu, gde ga sveštenik osvećuje molitvom. Tom prilikom se, uz žito, obično prinose i slavski kolač i vino, u skladu sa crkvenim poretkom i običajem.
Osvećenje nije zamišljeno kao ritual koji treba da donese sreću ili materijalno blagostanje kući. NJegov smisao je u molitvi, zahvalnosti Bogu i poštovanju svetitelja koji se proslavlja. Zato žito ne treba posmatrati kao predmet sujeverja, već kao deo pravoslavnog bogosluženja i porodične pobožnosti.
(Stvar ukusa)
