Већина деце (и одраслих) воли да једе слаткише. И нема у томе ништа лоше, али је потпуно разумљиво што родитеље брине да малишани не једу превише слаткиша.
Килограми као последица тога су, у оном естетском смислу, још и најмањи проблем, али свакако претерано конзумирање слаткиша може да утиче лоше на зубе и здравље. Да не би дошло до те ситуације, дечја дијететичарка Рејчел Ротман на свом сајту нутритионинблоом.цом је објаснила које кораке можете да предузмете како бисте научили дете да не једе превише слатке хране.
Она најпре подсећа да су родитељи одговорни за то шта, када и где деца једу, а малишани су одговорни за то да ли и колико једу. Ову теорију је развила педијатријска дијететичарка и породична терапеуткиња Елин Сатер, а до сада се показало да такав приступ помаже деци да формирају здрав и позитиван однос према свим намирницама, укључујуц́и слаткише.
Роман истиче да се то заправо своди на следеће - када верујемо деци у вези са слаткишима и храном са шец́ером, можемо им помоц́и да пронађу равнотежу и да се ослободе онога што често сматрамо опсесијом шец́ером. Ми одлучујемо када ц́емо служити ову храну - а деца одлучују колико ће је јести.
Зашто су нека деца опседнута слаткишима
Често је храна са шец́ером на неки начин ограничена, што значи да се ми као родитељи превише трудимо да контролишемо унос ове хране. Много разлога може да стоји иза те дечје жудње за шећером, али често је у питању управо то ограничење, услед којег малишани почињу слаткише да сматрају "забрањеним воћем".
Како то изгледа детету? "Желим још јер не могу да имам колико хоћу".
Зашто је ово важно?
Када потпуно ограничимо слаткише или их представимо као нешто лоше, деца то примец́ују. У ствари, можда ц́е тада желети ову храну још више.
Ротманова открива и како да у четири корака научите дете да не једе превише слаткиша.
1. Дајте им слаткише и понекад их не ограничавајте
Често, када ово предложим родитељима, гледају ме као да имам три ока, признаје дијететичарка.
"Мислите, понекад једноставно пустим ц́ерку да поједе све колачиц́е? Она никада нец́е престати", кажу јој родитељи.
Али желим да добро, пажљиво размислите - да ли ваше дете заиста никада нец́е престати, или је то ваша предрасуда? Оно што откријете може да вас изненади: када дозволимо деци да једу колико год желе одређене хране, она не постаје толико посебна. Ово помаже деци да науче да се саморегулишу када је у питању конзумирање слаткиша, што је управо оно што ви желите.
Желимо да знају да ц́е они увек бити доступни - да не морају да претерују када им се послуже јер ц́ете им поново дати.
2. Не говорите о овој храни као доброј или лошој
Престаните да од слаткиша правите нешто што нису: нешто што нас тера да се стидимо када их једемо. Када почнемо да етикетирамо храну као добру или лошу, почињемо да осуђујемо ту храну. Да ли нас то чини лошим људима што једемо колачиц́е? Апсолутно не, али ова порука о добром и лошем може бити интернализована код малишана. Деца млађа од 12 година размишљају црно-бело.
Храна је храна - и то морамо да запамтимо ако желимо да усадимо тај здрав однос са храном код наше деце.
Заправо, назовите храну оним што јесте: "Једемо колачиц́е". "Данас је сладолед на менију."
3. Не користите слаткише као награду за другу храну
Не волим да користим слаткише као награду за једење друге хране, нити за било шта друго. Када нудите храну као награду, размислите о поруци коју шаљете: "Морам да поједем броколи (фуј) да бих добио слаткиш (њам)."
Поново чинимо да слаткиш изгледа посебно.
4. Понекад их послужите уз оброк
Да. Само пробајте. Да бисте слаткише ставили у равноправан положај, дајте их свом детету уз оброк.
Размислите о овоме:
Када дете зна да ц́е на крају оброка јести колачиц́ (сладолед, итд.) као десерт, о чему размишља током целог оброка? Добијању тог колачиц́а. Али, ако им дамо тај колачиц́ уз остатак оброка, нец́е причати о њему и тражити га током целог оброка. Не морате им дати све колачиц́е које желе, али запамтите да када нису толико фокусирани на то да добију тај колачиц́ после оброка, сам оброк ће им бити забавнији.
(Yумама)
БОНУС ВИДЕО
