Српска православна црква и њени верници сутра обележавају Духовски понедељак, други дан једног од најбитнијих празника у православљу, празника Свете Тројице
Увек се обележава у понедељак, 51 дан после Ускрса, и то као други дан празника Силаска Светог Духа на апостоле, односно Тројице.
Духовски понедељак посвећен је Светом Духу. У народном веровању, овај дан је дубоко повезан са душама умрлих, али и са поштовањем природе. Верује се да је природа тада пуна духовне енергије, па многи одлазе у шуму, планину или на гробље како би "поздравили" претке.
Народни обичаји и веровања
Кићење кућа зеленилом: На Духовски понедељак куће се ките гранчицама леске, храста, липе и букве, али и цвећем и травом. Верује се да зеленило доноси плодност, здравље и благостање, а уједно тера зле духове.
Паљење свећа на гробљу: Многи људи одлазе на гробља како би запалили свеће својим најмилијима. Верује се да се душе тада враћају међу живе, па је важно да их дочекамо са поштовањем. Тада се оставља и храна на гробовима, као симбол сећања и љубави.
Помињање покојника уз кољиво и вино: У неким крајевима, породице припремају жито (кољиво), вино и славски колач, чак и ако није слава, јер се тако призива Божји благослов за душе предака.
Избегавају се тешки послови: На Духовски понедељак се не раде тешки послови, не ради се у пољу. Овај дан је за мир, тишину и духовну сабраност. Старије жене кажу: "Ко на Духове ради, целе године му душа не мирује."
Не узимају се јаја у руке: У неким крајевима, верује се да се тог дана не узимају јаја у руке, како се не би "узнемирила душа" у јајету - симболу живота.
Обичај да се "иду у душе": У селима у Србији, посебно у јужним и источним крајевима, постоји обичај да се "иде у душе" - народ иде од куће до куће, дарује и прима храну у име покојника, како би се њихове душе умилостивиле и добиле утеху.
(Блиц Жена)
