Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju Duhovski ponedeljak, drugi dan jednog od najbitnijih praznika u pravoslavlju, praznika Svete Trojice
Uvek se obeležava u ponedeljak, 51 dan posle Uskrsa, i to kao drugi dan praznika Silaska Svetog Duha na apostole, odnosno Trojice.
Duhovski ponedeljak posvećen je Svetom Duhu. U narodnom verovanju, ovaj dan je duboko povezan sa dušama umrlih, ali i sa poštovanjem prirode. Veruje se da je priroda tada puna duhovne energije, pa mnogi odlaze u šumu, planinu ili na groblje kako bi "pozdravili" pretke.
Narodni običaji i verovanja
Kićenje kuća zelenilom: Na Duhovski ponedeljak kuće se kite grančicama leske, hrasta, lipe i bukve, ali i cvećem i travom. Veruje se da zelenilo donosi plodnost, zdravlje i blagostanje, a ujedno tera zle duhove.
Paljenje sveća na groblju: Mnogi ljudi odlaze na groblja kako bi zapalili sveće svojim najmilijima. Veruje se da se duše tada vraćaju među žive, pa je važno da ih dočekamo sa poštovanjem. Tada se ostavlja i hrana na grobovima, kao simbol sećanja i ljubavi.
Pominjanje pokojnika uz koljivo i vino: U nekim krajevima, porodice pripremaju žito (koljivo), vino i slavski kolač, čak i ako nije slava, jer se tako priziva Božji blagoslov za duše predaka.
Izbegavaju se teški poslovi: Na Duhovski ponedeljak se ne rade teški poslovi, ne radi se u polju. Ovaj dan je za mir, tišinu i duhovnu sabranost. Starije žene kažu: "Ko na Duhove radi, cele godine mu duša ne miruje."
Ne uzimaju se jaja u ruke: U nekim krajevima, veruje se da se tog dana ne uzimaju jaja u ruke, kako se ne bi "uznemirila duša" u jajetu - simbolu života.
Običaj da se "idu u duše": U selima u Srbiji, posebno u južnim i istočnim krajevima, postoji običaj da se "ide u duše" - narod ide od kuće do kuće, daruje i prima hranu u ime pokojnika, kako bi se njihove duše umilostivile i dobile utehu.
(Blic Žena)
