Званично најдуже на свету је живела Францускиња Жан Луиз Калман и то је доказано документима. Рођена је 21.фебруара 1875. а умрла је 4.августа 1997.године.
Живела је тачно 122 године и 164 дана, без већих болести и била је прилично живахна старица, висока 150 центиметара и тешка само 45 килограма. Волела је да се хвали да никада није била болесна.
Рођена је у богатој породици у Арлу у Прованси: отац јој је био бродоградитељ а мајка из породице млинара. Сви чланови њене породице су били дуговечни. Мајка је живела 86, отац 93 а брат је поживео 97 година.
Имала је лагодно детињство, школу је завршила са 16 година, учила је да слика и свира клавир. Говорила је да је устајала у осам сати, за доручак би попила кафу са млеком или топлу чоколаду а отац би је у подне покупио како би ручала код куће.
Приликом удаје није морала да мења презиме јер се удала за свог двоструког рођака Фернанда Никола Клемента. Њихови дедови по оцу су били браћа а баке по оцу сестре. Жан је тада имала 21 годину и не много брига. Са мужем је живела у великом стану изнад породичне продавнице, водила је лагодан живот а о свему су се бринуле слуге. Она је мачевала, возила бицикл, пливала, играла тенис и музицирала са пријатељима.
Своје једино дете, ћерку Ивон, родила је 19.јануара 1898.године. Нажалост, ћерка јој је умрла од туберкулозе, на свој 36.рођендан , а Жан је подигла њеног сина Фредерика који је погинуо у сабораћајној несрећи 1963.године.
Како више није имала блиских сродника, у доби од 90 године, 1965.године потписала је уговор о доживотном издржавању са адвокатом Андре Франсоа Рафраје. По уговору, њен стан ће после њене смрти припасти Андреу а он ће јој за узврат сваког месеца плаћати 2.500 франака. Да ли треба да кажемо да је и њега наџивела?
Рафраје је умро 1995.године а већ до тада је Жан од њега добила више него двоструку вредност стана. Његова породица је морала да настави да испуњава све услове из уговора до њене смрти. Жан је говорила да је само једном имала коњуктивитис а да се читавог живота неговала маслиновим уљем и пудером. Цигарете је почела да пуши кад се удала и тако је наставила све до 117.године. Бицикл је возила до 100.године а онда је сломила зглоб. Врло брзо се опоравила и поново је могла да да хода.
Самостално је живела до 110.године а онда се преселила у старачки дом. Сваког дана је тражила да је пробуде у 6.45. Дан је започињала молитвом на свом прозору. Захваљивала се Богу што је жива и што је дан леп. Понекад је гласно питала зашто је толико дуговечна и зашто је једина жива у својој породици. Ујутру би радила гимнастику слушајући класичну музику на вокмену. Вежбе за руке и ноге је знала да ради и у фотељи. Неговатељице су приметиле да се креће брже од људи млађих од ње 30 година.
Доручак јој је био скроман. Попила би кафу са млеком и појела двопек. Волела је кувану говедину али не и рибу. Уз сваки оброк је имала и десерт а сваког дана је себи правила воћну салату од банана и наранџи. Након сваког оброка би попушила цигарету и попила мало порта.
Уживала је у чоколади и црне посластице је увек морало да буде у њеној соби. Недељно је јела и до килограм чоколаде. Поподне би спавала два сата а онда би посећивала комшије из дома. Увече је волела да слуша музику јер више није могла да решава укрштене речи које су јој биле омиљена забава. Пре спавања би попушила још једну цигарету. Тим лекара који је пратио њено здравље дао јој је надимак – „Жилави колачић“.
Умрла је изненада а узрок смрти је остао непознат. Доктори су изјавили да је била доброг здравља осим што је потпуно ослепела и оглувела месец дана пред смрт. Кажу да се људи у Француској сећају те 1997.године по томе што су умрле принцеза Дајана, Мајка Тереза и Жан Луиз Калман.
(Крстарица)
