Oglas
Oglas
· · Коментари: 1
ПРАВОСЛАВЉЕ

МИЛОШТА за сваког госта! Ево који славски обичаји се поштују у ЗАПАДНОЈ СРБИЈИ

Сезона јесењих и зимских слава у православних Срба почела је прославом Крстовдана и траје све до јануара до Светог Јована

1604395181_Depositphotos_102211782_s-2019.jpg
Фото: Депоситпхотос
Oglas

Разликовање градских и сеоских слава још увек је заступљено у западној Србији. Ове разлике доносе и различите обичаје у домаћинствима.

Прочитајте још: Знате ли зашто је манастир ЖИЧА ЦРВЕНЕ боје? Ми имамо одговор!

Градске славе су углавном кратке. Обичај код домаћина који славе у градовима је да бројни гости током целог дана свраћају на честитање и мало послужење, колач, жито, чаша пива и по неки залогај хране. Потом је обичај да гости одлазе даље код следећег свечара.

По одласку са славе спремали се храна за оне који нису дошли. Ти су се дарови у гружанским селима звали "послаци", а у Мачви "милошта".

Прочитајте још: "Какво је ово чудовиште?" Ова фотографија изазвала је бес љубитеља ПИЦЕ (ФОТО)

Тако је у западној Србији и даље заступљено да један гост дневно обиђе по три, четири породице које славе истог свеца. За трпезу би на крају дана седали само укућани и њихови помоћници. У богатим ужичким и шабачким двориштима музика и даље свира по цео дан док домаћин дочекује и испраћа госте. 

Ручак отвара домаћин са најстаријим, главним гостом, најчешће најстаријим чланом породице и кумом, који домаћици поклања румену јабуку и изговра молитву за здравље свих чланова породице.
Дворење гостију
Из поштовања према светитељу, који је "главни гост у његовој кући", домаћин не би седао за сто читавог дана, већ престајао као у цркви. Он и двори госте, точи им пиће и брине да сви имају хране пред собом. Уколико домаћин није физички у могућности да престоји, мења га син или унук. Домаћице током читавог дана послужују госте, а последњи оброк на вечери служи се само прородици, домаћици и домаћину куће који су цео дан дворили госте.

Сеоске славе су некада биле сасвим другачије. Како су гости долазили углавном издалека, неретко би и ноћили. Постављале су се богате трпезе за ручак, вечеру и доручак, а каткад би се и по три дана славило. Славски ручак је увек био богатији и раскошнији него у врем других празника.

Прочитајте још: Манастир Куманица крије НАЈВЕЋУ СРПСКУ ТАЈНУ: Мошти Светог Саве НИСУ СПАЉЕНЕ?!

По одласку са славе спремали се храна за оне који нису дошли. Ти су се дарови у гружанским селима звали "послаци", а у Мачви "милошта". Временом су "сеоске" славе и дуга дружења превладала. У златиборском округу негује се и још један леп обичај - "дворење славе".

Прочитајте још: Писмо МАСОНА које се ПРЕПРИЧАВА: Испровоцираћемо социјалну КАТАКЛИЗМУ и отворити врата ЛУЦИФЕРУ

У западној Србији колач се припрема ноћ уочи славе, понегде и пре самог свитања на дан славе, и преноћи у кући пре него што га домаћини сутрадан однесе у цркву. На колачу се најчешће украсима исписују инцијиали чланова породице и не ставља се јаје у центар колача као у Војводини.

Колач се мора месити у кући, никако не сме бити купљен, баш као и колачи.

Прочитајте још: Свети КЛИН из Христове руке и данас ЛЕЧИ БОЛЕСНЕ

Ручак отвара домаћин са најстаријим, главним гостом, најчешће најстаријим чланом породице и кумом, којима домаћици поклања румену јабуку и изговра молитву за здравље свих чланова породице.

У овом крају обичај је да се слава која је у среду или петак, по правилу посна, прави тако што за ручак и укућане буде посно, а за вечеру и госте мрсно. Неколико дана пре славе свештеник долази у кућу да освети водицу која се ставља у славски колач. Колач се мора месити у кући, никако не сме бити купљен, баш као и колачи.

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas