Ова жена је све дала Београду, а имена јој се нико не сећа: Да ли знате о коме је реч?

Ипак, како по величини “поклона”, тако и по степену заборављености, нико није тако скрајнут као Персида Миленковић. 

Прочитајте још: Верници сутра славе ВЕЛИКИ ПЕТАК, најтужнији дан ХРИШЋАНСТВА: Ове ствари никако немојте радити!

Заправо, Персида уопште није била Београђанка. Рођена је 3. марта 1857. године у Шапцу, у чиновничкој породици Никодија Ћирића. Тек након што је отац добио службу у министарству грађевина Персида је стигла у Београд и за овај град остала судбински везана чак и након смрти.

О младости ове жене не зна се много. Извесно је да се удала јако млада јер је до 25. године већ била удовица. Из тог првог брака остао јој је син Војислав, али нажалост и он је убрзо преминуо, па је Персида остала сама.  По други пут се удала 1883. године за београдског трговца, рентијера и добротвора Ристу Миленковића. Било јој је 26 година и била је спремна да поново покуша да потражи срећу. 

Риста је био веома богат човек. Широм престонице имао је кући и локале које је изнајмљивао. Он и Персида имали су складан брак  и крај њега је она почела да се бави добротворним радом. Помагала је сиромашне ђаке, даривала школе, обилазила сиротишта… Са супругом је подигла зграду основне школе у Улици Краљице Наталије у којој је данас Математичка гимназија, као и зграду у Змај Јовиној улици број 5.Београдском универзитету.

О приватном животу Персиде Ћирић Миленковић. Много више су позната њена добра дела. Ова жена заслужна је за подизање манастира Ваведење 1935. године, а који се налази на Сењаку.  Према легенди Персида је из ноћи у ноћ сањала исти сан. У њему, неки глас говорио јој је да ту треба да подигне цркву на месту “где се Сењак спушта у Топчидерски парк”. Осим овога, саградила је и цркву на Торлаку.

Персида је много учинила и на пољу женског образовања и еманципације. Подигла је Женску учитељску школу као и основну школу и вежба­оницу. 

У Табановачкој улици на Аутокоман­ди, 1939. изградила дом за сиротињу. Кажу, била је то зграда са 16 хигијенских станова које су могли да користе најсиромашнији Београђани. Поред тога, дала је новац да се ту подигне и сиротиште за незбринуту децу. 

Већ у годинама, Персида је у мају 1937. сачинила тестамент којим се побринула да њено велико богатство остане онима којима је најпотребније.Основала је задужбину “Фонд Персе Р. Миленковић", а већину објеката које је поседовала даровала је хуманитарним организацијама и образовним институцијама - Црвеном крсту, Колу српских сестара, Београдском универзитету… Побринула се и за манастир Ваведење оставивши у банци штедну књижицу са 100.000 динара, али уз напомену да се може користити само камата и то искључиво за поправку храма. 

Осим овога, чак и предмете из своје куће наменила је сиромашнима. Нажалост, већина је страдала у бомбардовању током Другог светског рата. Госпођа Персида живела је у кући у Кнез Михаиловој улици број 8. Нажалост, ово здање је током бомбардовања 6. априла 1941. потпуно сравњено са земљом.  

Испуњена јој је последња жеља да буде сахрањена у својој задужбини, у цркви манастира Ваведење. Позната још за живота као велика задужбинарка, испраћена је на вечни починак уз присуство црквених великодостојника, али највећих државних званичника окупиране земље - министра просвете Велибора Јонић и председника владе генерала Милана Недића.

Прочитајте још: Да ли сте некада били у "Пенисграду" или "Плавом тестису"? Ови градови имају најнесрећнија имена (ВИДЕО)

Недалеко од манастира који је подигла, данас се налази улица Персиде Миленковић. Осим овога, у престоници мало је других помена ове знамените Београђанке и велике српске добротворке. Као и многе друге, покрио ју је заборав. 

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ