· · Коментари: 0
писац

Прва ЖЕНА АКАДЕМИК у Србији: О њеним реченицама и сада се прича

Исидора Секулић једна је од најзначајнијх писаца српске књижевности 20. века.

1612092896_IsidoraSekulic.jpg
Фото: Википедија

Не зна се много о њеном приватном животу. Рођена је у селу Мошорин у Бачкој, 16. фебруара 1877. године. Студирала је математику коју је касније и предавала у Панчеву, Шапцу и у Београду у женској гимназији. Биила је изузетно образована, књгама и читању је придавала велики значај. У Немачкој је докторирала филозофију.

1950. године Исидора Секулић постаје прва жена академик, примељена је за редвног члана Српске академије наука и уметности.

Углавном је писала критике, есеје и приповетке.

Прочитајте још: Коју тајну крије презиме великог научника - Николе Тесле?

Спектар Исидориних тема је разноврстан. Књижевност је њена главна преокупација, али поред тога интересовале су је и друге уместности: сликарство, музика, позориште.

Њена прва књига су "Сапутници". Грађени су на врло занимљив начин, теме су и наслови појединачних записа. Тако говори о појмовима самоће, умора, носталгије, растанка, туге, главобоље.. О свему ономе што може да обузме човека..

Исидора је истицала то да човек живот треба да учини корисним.

Већина њених дела је у оквирима њеног главног мотива, мотива пролазности живота.

Волела је Норвешку и изучавала скандинавску поезију и историју. Тако након читања у књигама, одлази у Норвешку, а онда настаје један од најзначајнијих путописа "Писма из Норвешке".

Исидора је, иако дете војвоћанске равнице, волела север више од југа. Дивила се њиховом опстанку у хладноћи.

Прочитајте још: На данашњи дан рођен је Антон Павлович Чехов - 161. година од рођења најзначајнијег руског писца

У пирповеткама главно место заузимају јаке личности које прихватају животну борбу и неодустају.

Оно што јој је често од стране критичара, почетком 20. века, замерано је њен субјективизам. Описивала је осећања, позанта је њена "Главобоља" у којој на неколико страна говори о томе како је боли глава, али Исидора то даје на тако маестралан начин. Успела је да се избори са негативним коментарима најутицајнијег критичара тог доба, Јована Скерлића. Никоме ништа није замерала, живела је скромно, а њен рад је постао признат, те са великим правом баш она потаје прва жена академик у Србији.

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.