Жена је из Немачке дошла братаници на свадбу, а онда је доживела понижење
Када су у питању свадбе, поклони и коверте са новцем, многи размишљају да се не обрукају цифром коју издвоје. Тако је и Радмила из Немачке отишла на свадбу у Србију, али није се најбоље провела.
Прочитајте још: Одгајала пасторка више од 13 година, па се УДАЛА ЗА ЊЕГА: Младићевом оцу срце сломљено - "Варала ме са мојим сином у соби поред"
Наиме, она је одвојила чак 200 евра за поклон својој братаници, али то није било довољно да се не осети непријатно. Она је своју исповест поделила са јавношћу 2017. године, а њену причу вам преносимо у целости.
Кад живиш “преко баре”, сви мисле да си пун пара и да само сипаш. Било је тако деведесетих, јер тада је у Србији и Босни било немогуће зарадити више од неколико марака месечно, отприлике, народ се крпио, а западна Европа колико год била скупа, опет је била ниво за земље на Балкану. Дођеш овде са оним што ти остане тамо, па си цар. Частиш, купујеш поклоне и сви срећни.
А онда остариш. Неко се разболи, трошиш паре на лекаре, крпиш крај с крајем. Ја сам остала без мужа, син је скоро све прокоцкао. Распали смо се као породица, ја сам сама под старе дане остала да радим.
Братаница из Крушевца ме је позвала на свадбу. И рекла сам да ћу доћи. И било ме срамота, живота ми, да се обрукам.
Двеста евра сам понела, немам више. Заправо, имам више, али морам нешто да оставим са стране, шта да радим кад занемоћам, ко зна шта ће се десити сутра, чисто сумњам да ће млади данашњи рођаци да потрче да ме лече и помажу
Свадба је била лепа, али чим сам дала коверту, видела сам очи које се цакле. Сви су гледали у некад богату рођаку из Немачке, у мене, сви су, наравно, очекивали да дођем у великом стилу. Али нисам. А хтела сам. Хтела сам и желела сам, али живот је све преокренуо.
И онда смо сутрадан причали с младенцима шта су све добили, говорили су како им то није битно, али било је, било је. Неколико пута су нагласили како су им неки јадни рођаци из Босне донели 500 евра, како су се задужили, јер су дуго чекали да се братаница уда. А ја тако.
Била сам љута на себе. Не бих пропала да сам им више одвојила. Било ми је криво, јер ме воле и лепо ме угосте. А с друге стране, морам нешто да оставим да имам за не дај боже.
Да ли сам исправно поступила? Не знам. Надам се да ће бити бољих времена, да се сви чашћавамо, сви имамо и да се никад не размишља о садржају коверте.
Прочитајте још: Сигурно вам није пало на памет: Зашто у супермаркетима НЕМА ПРОЗОРА? Постоје чак ЧЕТИРИ РАЗЛОГА због чега је тако
Овако сам имала утисак да сам се обрукала, не јер они мене неће волети због двеста евра, него јер младости желим више да дам, желим да им помогнем, желим да им новац не буде проблем. Само пусте жеље су остале.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
