Због ове информације ћете пожелети да уђете у кондицију.
Процеси који омогућавају спортистима да дуго трче одговорни су и за памћење и учење, сматрају научници. Научници истичу да ово откриће може довести до нових начина лечења у регенеративној и развојној медицини, као и да помогну превазилажење проблема с учењем и памћењем.
"Све се врти око довођења енергије тамо где је најпотребнија у телу", каже Роналд Еванс из Генетске лабораторије "Салк", који је водио истраживање. "Срце и мишићи захтевају велики талас енергије како би извршили вежбе, а неуронима је талас енергије потребан за стварање нове меморије."
ЕРРγ је постао познат као главни прекидач метаболизма који освежава мишиће како би побољшао њихове перформансе
Научници су открили да енергију за мишиће и мозак контролише један протеин - рецептор гама повезан са естрогеном (ЕРРγ). Евансова истраживачка група раније је проучавала улогу ЕРРγ у срчаним и скелетним мишићима. Године 2011. открили су да подстицање ЕРРγ активности у мишићима седентарних мишева повећава доток крви у њиховим мишићима и удвостручује њихове тркачке способности.
Прочитајте још: Чак 1500 фотографија детета родитељи "ОКАЧЕ" до његове пете године, а ЕВО ГДЕ МНОГЕ ЗАВРШЕ
Показали су да ЕРРγ покреће читав низ гена мишића који претварају маст у енергију. Зато је ЕРРγ постао познат као главни прекидач метаболизма који освежава мишиће како би побољшао њихове перформансе. Иако су истраживања такође показала да је ЕРРγ активан у мозгу, научници нису разумели зашто - мозак сагорева шећер, док је ЕРРγ раније показивао да једино сагорева маст.
"Претпостављали смо да ЕРРγ ради исту ствар у целом телу. Међутим, сазнали смо да је другачији у мозгу", рекао је Еванс.
ЕРРγ покреће токове за сагоревање масти у мишићима и токове за сагоревање шећера у мозгу. То уједно може објаснити због чега су многи велики мислиоци били изузетни спортисти. Криптограф Алан Тјуринг, који је дешифровао чувену Енигму, могао је да истрчи маратон за 2 сата и 46 минута и умало се није квалификовао да представља Велику Британију на Олимпијским играма 1948. године.
Еванс и његове колеге открили су да је ЕРРγ код живих мишева најактивнији у хипокампусу - делу мозга који активно производи нове мождане ћелије, који је укључен у учење и памћење, и који је познат по томе што захтева огромну количину енергије. Запитали су се да ли је ЕРРγ имао директну улогу у учењу и памћењу. Проучавањем мишева којима је фалило ЕРРγ у мозгу, открили су везу. Док су мишеви без протеина имали нормалан вид, кретање и баланс, спорије су научили да пливају кроз лавиринт у води и слабије су памтили лавиринт у каснијим тестовима у односу на мишеве са нормалним нивоима ЕРРγ.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
