Кардиолози све чешће упозоравају на један од најопаснијих и најподцењенијих проблема данашњице - претерано седење, посебно међу људима који раде канцеларијске послове.
Истраживања показују да неки запослени проведу и до 89 одсто радног времена седећи, што озбиљно повећава ризик од срчаних болести, дијабетеса, па чак и преране смрти.
Иако многи мисле да ће редовно вежбање поправити штету, наука каже другачије.
- Чак ни препоручених 150 минута недељне физичке активности није довољно да се неутрализују негативни учинци целодневног седења - упозорава др Кетрин Вајнберг, кардиолошкиња из њујоршке болнице Леноx Хилл.
Седење "успављује" тело и ствара савршене услове за болест
Када сатима не устајемо, наше тело улази у стање пасивности. Проток крви се успорава, мишићи мирују, а метаболизам слаби.
- Ваше тело је као аутомобил - дизајнирано је за кретање, а не за мировање - сликовито објашњава др Вајнберг.
Др Ченг Хан Чен, интервентни кардиолог, додаје да седелачки начин живота отежава циркулацију и може довести до високог крвног притиска, поремећаја у раду срца и стварања крвних угрушака. А управо су угрушци чест узрок можданог и срчаног удара.
- Важно је померати ноге, мењати положај, устајати - јер крвни угрушци могу да настану већ након неколико сати непрекидног седења - каже др Алфонсо Волер с Медицинског факултета Рутгерс Неw Јерсеy.
И редовно кретање није довољно ако цео дан седите
Чак и ако тренирате неколико пута недељно, то не значи да сте заштићени.
- Физичка активност је корисна, али ако остатак дана проведете седећи, и даље сте у ризичној групи - каже др Даун Варнер Кершнер из Тхе Хеарт Центра у Балтимореу.
Додаје како чак и 6.000 корака дневно, што је мање од често спомињаних 10.000, може имати значајан учинак, али то је тешко постићи ако седите осам сати дневно.
Навика коју морамо хитно да променимо
Решење не лежи у промени посла, већ у увођењу редовних пауза за кретање. Истраживања показују да само 20 до 25 минута лагане активности дневно може значајно да смањи ризик од преране смрти – ако се распореди кроз дан.
- Кратке шетње, успон по степеницама, истезање - све то помаже у очувању срца - истиче др Чен. Додаје да чак и један до два минута кретања сваких сат времена могу да направе разлику.
Др Валер саветује да у свој распоред уградимо подсетнике.
"Идите до апарата за воду, прошетајте ходником, разговарајте стојећи. То су мале промене, али дугорочно чине пуно."
Ходајте док телефонирате и избегавајте пасивну паузу
Др Вајнберг препоручује да сваки телефонски позив искористите као прилику за кретање.
- Ако разговарате, немојте да седите. Ходајте, истежите се - било какво кретање је боље него мировање.
Ако не волите аларме и подсетнике, покушајте да створите навику: устаните сваког пуног сата, направите неколико корака или кратко истезање. Тих неколико минута може бити пресудно за ваше срце, крвне судове и опште здравље.
(Индеx.хр)
