Kardiolozi sve češće upozoravaju na jedan od najopasnijih i najpodcenjenijih problema današnjice - preterano sedenje, posebno među ljudima koji rade kancelarijske poslove.
Istraživanja pokazuju da neki zaposleni provedu i do 89 odsto radnog vremena sedeći, što ozbiljno povećava rizik od srčanih bolesti, dijabetesa, pa čak i prerane smrti.
Iako mnogi misle da će redovno vežbanje popraviti štetu, nauka kaže drugačije.
- Čak ni preporučenih 150 minuta nedeljne fizičke aktivnosti nije dovoljno da se neutralizuju negativni učinci celodnevnog sedenja - upozorava dr Ketrin Vajnberg, kardiološkinja iz njujorške bolnice Lenox Hill.
Sedenje "uspavljuje" telo i stvara savršene uslove za bolest
Kada satima ne ustajemo, naše telo ulazi u stanje pasivnosti. Protok krvi se usporava, mišići miruju, a metabolizam slabi.
- Vaše telo je kao automobil - dizajnirano je za kretanje, a ne za mirovanje - slikovito objašnjava dr Vajnberg.
Dr Čeng Han Čen, interventni kardiolog, dodaje da sedelački način života otežava cirkulaciju i može dovesti do visokog krvnog pritiska, poremećaja u radu srca i stvaranja krvnih ugrušaka. A upravo su ugrušci čest uzrok moždanog i srčanog udara.
- Važno je pomerati noge, menjati položaj, ustajati - jer krvni ugrušci mogu da nastanu već nakon nekoliko sati neprekidnog sedenja - kaže dr Alfonso Voler s Medicinskog fakulteta Rutgers New Jersey.
I redovno kretanje nije dovoljno ako ceo dan sedite
Čak i ako trenirate nekoliko puta nedeljno, to ne znači da ste zaštićeni.
- Fizička aktivnost je korisna, ali ako ostatak dana provedete sedeći, i dalje ste u rizičnoj grupi - kaže dr Daun Varner Keršner iz The Heart Centra u Baltimoreu.
Dodaje kako čak i 6.000 koraka dnevno, što je manje od često spominjanih 10.000, može imati značajan učinak, ali to je teško postići ako sedite osam sati dnevno.
Navika koju moramo hitno da promenimo
Rešenje ne leži u promeni posla, već u uvođenju redovnih pauza za kretanje. Istraživanja pokazuju da samo 20 do 25 minuta lagane aktivnosti dnevno može značajno da smanji rizik od prerane smrti – ako se rasporedi kroz dan.
- Kratke šetnje, uspon po stepenicama, istezanje - sve to pomaže u očuvanju srca - ističe dr Čen. Dodaje da čak i jedan do dva minuta kretanja svakih sat vremena mogu da naprave razliku.
Dr Valer savetuje da u svoj raspored ugradimo podsetnike.
"Idite do aparata za vodu, prošetajte hodnikom, razgovarajte stojeći. To su male promene, ali dugoročno čine puno."
Hodajte dok telefonirate i izbegavajte pasivnu pauzu
Dr Vajnberg preporučuje da svaki telefonski poziv iskoristite kao priliku za kretanje.
- Ako razgovarate, nemojte da sedite. Hodajte, istežite se - bilo kakvo kretanje je bolje nego mirovanje.
Ako ne volite alarme i podsetnike, pokušajte da stvorite naviku: ustanite svakog punog sata, napravite nekoliko koraka ili kratko istezanje. Tih nekoliko minuta može biti presudno za vaše srce, krvne sudove i opšte zdravlje.
(Index.hr)
