Научници су утврдили колико тачно пауза за кретање потребно направити како би се неутралисали негативни ефекти седења, али и стајања.
Све већи број истраживања сугерише да је дуготрајно седење лоше за физичко и ментално здравље, а најновија студија идентификовала је прецизну количину која је и ефикасна и изводљива.
Код продуженог седења, петоминутна пауза за кретање на сваких сат времена је "идеална мера" за већину људи, закључак је студије, која је објављена у часопису Бритисх Јоурнал оф Спортс Медицине.
- Тренутне смернице за физичку активност одраслих препоручују да људи треба мање да седе, а више се крећу како би смањили штетност седења. Иако је то добро место за почетак, оне заправо не дају људима циљ којем треба тежити. Наши налази пружају реалистичан циљ за ублажавање неких од штетних последица - каже Кит Дијаз, доктор наука, водећи аутор студије и професор бихејвиоралне медицине на Медицинском центру Универзитета Колумбија у Њујорку.
Студија пратила кретање више од 11.000 радника
За потребе студије, истраживачи су анализирали податке више од 11.000 одраслих особа које су учествовале у интерактивном изазову "Бодy Елецтриц" Националног јавног радија (НПР), који је подстицао слушаоце да додају кретање у свој дан.
Током 14 дана узастопно, од учесника је тражено да праве петоминутне паузе за шетњу у учесталости коју сами изаберу:
- на сваких 30,
- на сваких 60,
- или на сваких 120 минута.
Већина учесника је сваког дана у 20 часова добијала анкету путем е-поште која их је питала о променама у њиховом расположењу, умору и радном учинку. Случајни узорак од 1.200 учесника који су радили пуно радно време добијао је пет дневних анкета путем текстуалних порука у 9, 12, 15, 18 и 21 сат, како би се видео тренутни утицај ових пауза за кретање.
Истраживачи су анализирали и различите распореде пауза за кретање како би видели колико их је било лако испоштовати.
Након анализе података, истраживачи су открили да су учесници пријавили мање умора и лошег расположења него пре него што су започели својих 14 дана кратких пауза за кретање.
Њихово добро расположење се повећало, без обзира на то колико често су правили паузе.
Што је више пауза прављено, ови показатељи су се више побољшавали.
Али, истраживачи су открили да су паузе за кретање на сваких 60 минута нудиле најбољи баланс између изводљивости и ефикасности. Паузе на 120 минута биле су најлакше за придржавање, али су биле најмање ефикасне. Паузе на 30 минута довеле су до највећег побољшања у погледу умора и расположења, али се њима било најтеже посветити.
Наука изнова документује штетност седења
- Научници годинама документују штетност седења. Што је још горе, ово важи чак и ако вежбате. Истраживања су показала да дуготрајно седење повећава ризик од дијабетеса, болести срца, деменције, рака и ране смрти - истиче др Дијаз.
Истраживање објављено у часопису Јоурнал оф тхе Америцан Цоллеге оф Цардиологy 2025. године анализирало је податке о активности прикупљене током једне недеље од скоро 90.000 људи у Великој Британији. Истраживачи су открили да су људи који су водили седетаран начин живота имали већи ризик од развоја низа кардиоваскуларних здравствених компликација, укључујући срчани удар и срчану инсуфицијенцију (отказивање срца).
Они који су седели више од 10,6 сати дневно, искључујући спавање, имали су до 60 одсто већи ризик од развоја срчане инсуфицијенције или смрти од кардиоваскуларног стања, а испуњавање смерница за вежбање само је делимично неутралисало тај ризик.
Друга студија објављена у часопису Јоурнал оф тхе Америцан Хеарт Ассоциатион открила је да су старије жене које су проводиле више од 11,5 сати дневно седећи имале већу вероватноћу да прерано умру или доживе фатални срчани удар од оних које су седеле мање од девет сати дневно.
Иако су се претходни подаци углавном фокусирали на физичке утицаје продуженог седења, Дијазова студија се усредсредила на ефекте на ментално здравље.
- Утицај на ментално здравље је место где се крију стварни скривени трошкови продуженог седења. Када одемо с посла осећајући се исцрпљено након што смо седели цео дан, ми заправо не желимо да се бавимо здравијим понашањима попут одласка у теретану. Уместо тога, завршимо на каучу, буљећи у екран. Из дана у дан, то ствара негативан циклус повратних информација из којег може бити тешко изаћи - каже он за Еверyдаy Хеалтх.
Како уврстити паузе за кретање у свој дан
Важно је да се ове паузе за шетњу претворе у навику, уместо да се ослања на мотивацију. Галагер нуди следеће савете за увођење кретања у дан:
- подешавање подсетника на телефону,
- устајање након сваког завршеног задатка,
- прављење брзог круга око канцеларије,
- шетање током телефонских разговора.
(Блиц)
