Можда патите од мизофоније.
Мизофонија je синдром селективне осетљивости на звук. To je стање у којем специфични звукови, попут гласног жвакања или дисања, у људима изазивају негативне мисли и емоције, а у екстремним случајевима и физичку реакцију, односно насиље.
Стање познато као мизофонија комплексније је од пуке „мржње према звуковима“.
Британски научници су открили да ово стање има биолошку основу и да је много више од раздражљивости. Снимци настали скенерањем мозга показали су да људи којима је неподношљив звук жвакања, дисања и слично имају аномалију на мозгу.
Прочитајте још: Стручњаци саветују: Спавање у одвојеним креветима, или чак собама, води ка БОЉЕМ ОДНОСУ са ПАРТНЕРОМ
Шта кажу истраживања?
Истраживачи Универзитета Њукасл су код особа које пате од мизофоније пронашли разлику у фронталном режњу, што сугерише да је то стање, према којем су медицински радници у прошлости били скептични, заиста стварно.
Откривено је да особе које пате од мизофоније доживљавају убрзан рад срца и знојење када чују звукове који их иритирају.
Аутори студије наводе да је разлог „механизам за емоционалну контролу“ који узрокује промене у мозгу када чују иритирајуће звукове.
У студији је учествовало 44 особе, од којих је половина боловала од мизофоније, а слушали су различите звукове попут неутралних (киша или кључање вода), непријатних (вришање или плач) и звукове који су особама са тим стањем „окидач“ (дисање или жвакање).
„Ова студија показује критичне промене на мозгу које су доказ да је мизофонија прави поремећај“, рекао је др Сукбајндер Кумар с Института за неуронауку Универзитета у Њукалсу.
Тим истраживача сматра да додатна истраживања могу довести до одговарајуће терапије који би омогућио људима да регулишу своје реакције.
Фото: Пиксабеј
Нису само звукови ти који покрећу мизофонију
Код испитаника с мизофонијом истраживачи су приметили повећану комуникацију између слушног кортекса и подручја за контролу уста, лица и грла, јер су та подручја снажно активирали непријатни звукови.
- Оно што нас је изненадило је да смо такође пронашли сличан образац комуникације између визуалног и моторичког подручја, што указује на то да мизофонију може покренути и неки визуелни надражај - каже Сукхбиндер Кумар, један од главних истраживача, и додаје:
- То нас је навело да верујемо да ова комуникација активира нешто што се назива "систем огледала", што нам помаже у обради покрета које чине други појединци активирањем властитог мозга на сличан начин - као да тим покретом покрећемо себе. Мислимо да код људи с мизофонијом случајно прекомерно активирање "система огледала" доводи до неке врсте осећаја да звукови које производе други људи "улазе" у њихова тела, изван њихове контроле - каже Кумар.
Другим речима, ова хипотеза сугерише да су бес и одбојност код људи с мизофонијом емоционални одговор на несвестан и крајње непожељан осећај да неко други покушава преузети контролу над њиховим устима, лицем и грлом.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
