Зоран Миливојевић објашњава зашто људи траже своје племе истомишљеника
Готово у истом тренутку са појавом ковида-19, појавиле су се и поделе међу људима везане за однос према њему. Вирус је имао довољно времена да доведе до озбиљних подела и формирања табора "за" и "против". Тако су се пријатељски, колегијални, али и породични односи нарушавали, чак и прекидали, због разлика у мишљењу.
Прочитајте још: Психолог Марина Вицковић каже да ако дете ради ОВУ ствар родитељ мора да се забрине
- Главно објашњење је у нашој искључивости, недостатку толеранције и веома ниској култури дијалога. У цивилизованом друштву постоји разлика између особе и уверења које она заступа. Када ова разлика не постоји, тада се особа изједначава са неким њеним уверењем. Према томе, ако неко сматра да је туђе уверење глупо или примитивно, за њега је заправо друга особа глупа и примитивна - каже Зоран Миливојевић, психотерапеут.
Вакцина или не? Маска - да или не?
Да ли је могуће да се нечија одлука да ли ће се вакцинисати или не, носити маску или не, веровати у вирус или не, тако снажно пренесе на лични план?
Са пријатељем је пријатно, ако није пријатно онда...
- Очигледно је могуће. Све би то требало сагледавати кроз различите вредности које ове групе заступају. Пријатељи су они са којима је пријатно. То значи да са њима може да нам буде пријатно само ако делимо неке основне животне вредности. А када се појаве разлике око високих вредности, тада постаје непријатно, и мења се слика о особи - истиче Миливојевић.
Прочитајте још: Изглед ПАЛЦА открива какви сте у вези, а ево шта вам ЛИНИЈА ЉУБАВИ показује (ВИДЕО)
Колико је по друштво, а и генерално, опасно раслојавање људи на оне који, рецимо, иду у кафиће и на путовања, и оне који избегавају све контакте, осим неопходних?
Не могу сви да мисле исто, али морају да се поштују.
- У друштву често долази до раслојавања, зато што је немогуће да група од више милиона људи истоветно мисли о некој важној ствари. Али постоје раслојавања која су прихватљива и она која нису, већ су деструктивна по друштвено ткиво. Разлика је у томе да ли између две групе људи који мисле различито постоји пријатељски или непријатељски однос. У пријатељским раслојавањима постоји поштовање права друге групе да мисли различито, као и толеранција, или трпељивост - објашњава Миливојевић.
Прочитајте још: Родитељи, ова деца имају велику шансу да постану хиперактивна и имају проблеме у школи
Прочитајте још: Како да смирите УЗНЕМИРЕНО ДЕТЕ? 9 савета који могу да помогну
На који начин можемо да препознамо код себе острашћеност и свесно је избегнемо?
Најтеже је препознати своју острашћеност
- Најтеже се препознаје острашћеност код себе, а веома лако код других. Људи кажу: "Изнервирао ме је, морао сам да реагујем", чиме своју острашћеност правдају постојањем туђе. Бити острашћен заправо значи бити понесен страшћу, веома снажном емоцијом. А када људи осећају веома снажне емоције, тада не размишљају добро, јер управо та емоција утиче да размишљају фокусирајући се на нешто ограничено, при чему губе из вида ширу, али и дубљу слику проблема. Оно што нам заиста треба у овим тренуцима јесте мудрост, способност сагледавања и ширине и дубине - закључује Миливојевић.
ПРАТИТЕ НАС НА ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
