· · Коментара: 0
СКУПЉАЧИ

"Можда ми затреба": Зашто чувамо непотребне ствари и да ли је то БОЛЕСТ?

Колико пута сте хтели да се ослободите ствари које годинама не користите и опет нисте могли...

1626862971_Depositphotos_62456833_xl-2015.jpg
Фото: Депозитфото

Зашто се тешко одричемо ствари за које знамо да их више нећемо користити? Психолог и психотерапеут Маја Минић Оцокољић наглашава да већина људи себе не би описала као патолошке сакупљаче ствари, али, ако бисмо искрено сагледали ситуацију, уочили бисмо у свом дому мноштво предмета које не користимо, што заправо јесте гомилање:

Прочитајте још: Спречите ХАОС на време! Дете не сме да ИЗГОРИ на сунцу из ТРИ разлога

- Наш однос према стварима је дубок и сложен и има своје корене у раном детињству. Већ до друге године јавља се идеја да нешто можемо поседовати. Наиме, неуролошки налази показују да су регије мозга које су активне када мислимо о себи такође укључене и када формирамо везе са предметима које поседујемо. Са могућношћу поседовања предмета, развија се и завист - каже Минић Оцокољић.

Свађе у вртићу
Психолог Жан Пијаже је уочио да бебе испољавају љубомору и бес када им се одузимају предмети. Једно истраживање из 2008. показало је да у групи двогодишњака у вртићу, готово четвртина конфликата започиње око ствари.

Жеља за сигурношћу

Како се сакупљање манифестује код одраслих особа? Ствари које одрасли поседују могу бити повезане са различитим психолошким потребама и искуствима. То може да донесе осећање постигнућа, самопотврде и задовољства.

Ствари су увек надокнада за несигурност

- У овом случају, ствари су надокнада за несигурност, коју покривају, али само делимично. Ако особа успе да оснажи осећај прихватања себе, сопствене вредности и љубави према себи, ова врста везаности за предмете може да ослаби и да буде напуштена - објашњава психолог.

Прочитајте још: Вода и шећер нису сваком прва помоћ! Ако се неко онесвести тиме га можете убити

Ствари шаљу поруку о човеку

Међутим, постоји и практичнији разлог зашто волимо неке ствари. Некада поседовањем одређених предмета шаљемо другима поруке о себи.

Фирмирана гардероба
Истраживање је показало да су људи у скупој и маркираној мајици били успешнији у заустављању пролазника да им попуне упитник или у сакупљању новца за добротворну акцију, него људи у обичним, једнобојним мајицама.

- Слично томе, поседовање одређених предмета може да шаље поруку о припадности некој групи и њеним вредностима. Међутим, постоје и други психолошки механизми који утичу на жељу да чувамо ствари које нам нису од практичне користи - каже Минић Оцокољић.

Чувамо сувенире, награде, фотографије, поклоне...

То се дешава са стварима за које смо емотивно везани. То су ствари које симболизују успомене. Сувенири са путовања, фотографије, разне награде или поклони које смо добијали служе нам као подсетник на вредна и лепа искуства.

Ствари подсећају на срећна времена

- Такве успомене могу да нам помогну да улепшамо или пребродимо стреснија и мање срећна времена. Људи уливају своје успомене и осећања у овакве предмете до те мере да испољавају истинско жаљење ако им, неким несрећним случајем, буду уништени - објашњава психолог.

Фотографије предака је логучно чувати.

Такође, успомене могу јачати и одржавати и наш осећај повезаности са особама које су нам важне. Посебно са онима које нису више са нама, било да су преминуле или се одселиле у другу земљу. Фотографије драгих особа их, на симболичан начин, чине присутнима у нашем искуству. Чак и слике или предмети предака које нисмо упознали, могу имати емотивни значај јер нас повезују са нашим пореклом.

Прочитајте још: Носе дечије протезе и са 50 година: Да ли постоји граница до када има смисла исправљати зубе?

Никада се не зна, можда ми затреба

Свако од нас је бар неколико пута у животу изговорио реченицу: "Никад се не зна, можда ми затреба".

- Ово је врло чест разлог зашто се не одвајамо од својих ствари. Поменута изрека може бити згодан и кратак начин да искажемо неки од већ поменутих механизама. Међутим, иза оваквих мисли може лежати и појачана жеља за сигурношћу. Посебно је изражена код оних који су у животу искусили материјалне или егзистенцијалне несигурности или губитке. То остаје као емотивна траума и особа жели да буде што сигурнија да јој се то неће поновити. Временом, ако је у прилици да гради поверење и сигурност, и потреба за чувањем ствари се смањују - закључује Минић Оцокољић.

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Пошаљите Коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.