· · Komentara: 0
SKUPLJAČI

"Možda mi zatreba": Zašto čuvamo nepotrebne stvari i da li je to BOLEST?

Koliko puta ste hteli da se oslobodite stvari koje godinama ne koristite i opet niste mogli...

1626862971_Depositphotos_62456833_xl-2015.jpg
Foto: Depozitfoto

Zašto se teško odričemo stvari za koje znamo da ih više nećemo koristiti? Psiholog i psihoterapeut Maja Minić Ocokoljić naglašava da većina ljudi sebe ne bi opisala kao patološke sakupljače stvari, ali, ako bismo iskreno sagledali situaciju, uočili bismo u svom domu mnoštvo predmeta koje ne koristimo, što zapravo jeste gomilanje:

Pročitajte još: Sprečite HAOS na vreme! Dete ne sme da IZGORI na suncu iz TRI razloga

- Naš odnos prema stvarima je dubok i složen i ima svoje korene u ranom detinjstvu. Već do druge godine javlja se ideja da nešto možemo posedovati. Naime, neurološki nalazi pokazuju da su regije mozga koje su aktivne kada mislimo o sebi takođe uključene i kada formiramo veze sa predmetima koje posedujemo. Sa mogućnošću posedovanja predmeta, razvija se i zavist - kaže Minić Ocokoljić.

Svađe u vrtiću
Psiholog Žan Pijaže je uočio da bebe ispoljavaju ljubomoru i bes kada im se oduzimaju predmeti. Jedno istraživanje iz 2008. pokazalo je da u grupi dvogodišnjaka u vrtiću, gotovo četvrtina konflikata započinje oko stvari.

Želja za sigurnošću

Kako se sakupljanje manifestuje kod odraslih osoba? Stvari koje odrasli poseduju mogu biti povezane sa različitim psihološkim potrebama i iskustvima. To može da donese osećanje postignuća, samopotvrde i zadovoljstva.

Stvari su uvek nadoknada za nesigurnost

- U ovom slučaju, stvari su nadoknada za nesigurnost, koju pokrivaju, ali samo delimično. Ako osoba uspe da osnaži osećaj prihvatanja sebe, sopstvene vrednosti i ljubavi prema sebi, ova vrsta vezanosti za predmete može da oslabi i da bude napuštena - objašnjava psiholog.

Pročitajte još: Voda i šećer nisu svakom prva pomoć! Ako se neko onesvesti time ga možete ubiti

Stvari šalju poruku o čoveku

Međutim, postoji i praktičniji razlog zašto volimo neke stvari. Nekada posedovanjem određenih predmeta šaljemo drugima poruke o sebi.

Firmirana garderoba
Istraživanje je pokazalo da su ljudi u skupoj i markiranoj majici bili uspešniji u zaustavljanju prolaznika da im popune upitnik ili u sakupljanju novca za dobrotvornu akciju, nego ljudi u običnim, jednobojnim majicama.

- Slično tome, posedovanje određenih predmeta može da šalje poruku o pripadnosti nekoj grupi i njenim vrednostima. Međutim, postoje i drugi psihološki mehanizmi koji utiču na želju da čuvamo stvari koje nam nisu od praktične koristi - kaže Minić Ocokoljić.

Čuvamo suvenire, nagrade, fotografije, poklone...

To se dešava sa stvarima za koje smo emotivno vezani. To su stvari koje simbolizuju uspomene. Suveniri sa putovanja, fotografije, razne nagrade ili pokloni koje smo dobijali služe nam kao podsetnik na vredna i lepa iskustva.

Stvari podsećaju na srećna vremena

- Takve uspomene mogu da nam pomognu da ulepšamo ili prebrodimo stresnija i manje srećna vremena. LJudi ulivaju svoje uspomene i osećanja u ovakve predmete do te mere da ispoljavaju istinsko žaljenje ako im, nekim nesrećnim slučajem, budu uništeni - objašnjava psiholog.

Fotografije predaka je logučno čuvati.

Takođe, uspomene mogu jačati i održavati i naš osećaj povezanosti sa osobama koje su nam važne. Posebno sa onima koje nisu više sa nama, bilo da su preminule ili se odselile u drugu zemlju. Fotografije dragih osoba ih, na simboličan način, čine prisutnima u našem iskustvu. Čak i slike ili predmeti predaka koje nismo upoznali, mogu imati emotivni značaj jer nas povezuju sa našim poreklom.

Pročitajte još: Nose dečije proteze i sa 50 godina: Da li postoji granica do kada ima smisla ispravljati zube?

Nikada se ne zna, možda mi zatreba

Svako od nas je bar nekoliko puta u životu izgovorio rečenicu: "Nikad se ne zna, možda mi zatreba".

- Ovo je vrlo čest razlog zašto se ne odvajamo od svojih stvari. Pomenuta izreka može biti zgodan i kratak način da iskažemo neki od već pomenutih mehanizama. Međutim, iza ovakvih misli može ležati i pojačana želja za sigurnošću. Posebno je izražena kod onih koji su u životu iskusili materijalne ili egzistencijalne nesigurnosti ili gubitke. To ostaje kao emotivna trauma i osoba želi da bude što sigurnija da joj se to neće ponoviti. Vremenom, ako je u prilici da gradi poverenje i sigurnost, i potreba za čuvanjem stvari se smanjuju - zaključuje Minić Ocokoljić.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU

Pošaljite Komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.