Деценијама је здравственом индустријом доминирао мит: људи који су мршави имају „природно брз метаболизам“, а људи са гојазношц́у имају „природно спор метаболизам“.
Пошто је метаболизам процес вашег тела за претварање хране у енергију, ова идеја је деловала логично и подстицала је трендове убрзавања метаболизма. Ова „брза решења“ обец́авала су да ц́е преварити наша тела да брже сагоревају калорије. Али новија истраживања су показала да, иако метаболизам утиче на тежину, то само по себи не објашњава у потпуности пораст гојазности. У ствари, недавна студија Универзитета Дјук објављена у Зборнику радова Националне академије наука открила је да стопе метаболизма остају прилично стабилне у свим популацијама, што сугерише да су други фактори модерног живота вероватнији покретачи гојазности.
Историјски гледано, здравствени стручњаци су разлику приписивали индустријализованом становништву које је мање активно и уноси више калорија. Али студија Универзитета Дјук открила је да физичка активност можда игра мању улогу него што смо мислили, пише Хуфф Пост.
Истраживачи су проценили дневну потрошњу калорија, проценат телесне масти и БМИ за хиљаде људи у 34 различите земље. Највец́и налаз је био да, иако је дошло до малог пада у укупној потрошњи калорија прилагођеној величини тела у развијеним земљама, то није било довољно да објасни пораст телесне масти.
- Када погледамо различите популације са веома, веома различитим начинима живота - на пример, сточаре, који се крец́у са крдима оваца - они имају сличну укупну потрошњу енергије прилагођену величини тела као неко ко живи у САД и седи за својим столом и куца на рачунару цео дан - рекла је Аманда Мекгроски, еволуциони антрополог на Универзитету Елон и коаутор студије, пише Хуфф пост.
Овај налаз се поклапа са претходним истраживањима која су показала да се наша тела прилагођавају на основу начина на које трошимо енергију како бисмо одржали потрошњу калорија на стабилном нивоу.
- Видимо да људи повец́авају сагоревање калорија када почну да усвајају нови режим вежбања и да у почетку могу изгубити мало тежине. То се дешава зато што ваш метаболизам постаје ефикаснији, учец́и да сагоревате мање калорија да бисте обавили исте активности. Вежбање је и даље кључно за опште здравље. Побољшава кардиоваскуларно, когнитивно и ментално здравље и смањује ризик од хроничних болести. Такође вам може помоц́и да одржите тежину и изградите мишиц́е. Али гледајуц́и кризу гојазности која се протеже кроз развијене земље, недостатак вежбања не изгледа као главни узрок - рекао је Мекгроски.
Дакле, ако потрошња енергије и метаболизам нису одговор, шта заиста утиче? Главни фактор који друштво има тенденцију да занемарује када говори о гојазности.
Прерађена храна
- Тренутно окружење у вези са храном олакшава добијање на тежини, а отежава губитак тежине - рекла је Дајана Енос, извршна директорка Америчког друштва за метаболичку и баријатријску хирургију.
- Гојазност је хронична рецидивирајуц́а болест. То није одлука појединца.
Многи стручњаци се сада фокусирају на обрасце исхране и системе исхране који утичу на људе почев од детињства, посебно на ултрапрерађену храну. Деца и тинејџери добијају 62% калорија из ултрапрерађене хране, а за одрасле је то 53%, према истраживањима.
Људи имају тенденцију да једу више индустријских производа – због њихове доступности и приступачности. Ваше тело ц́е често на крају апсорбовати више калорија него када једете непрерађену храну. То се дешава зато што структура хране заправо може утицати на варење. Вец́и део варења се одвија у желуцу и танком цреву, где ваше тело брзо апсорбује калорије. Неке намирнице, посебно минимално прерађене, богате влакнима и намирнице биљног порекла, стижу све до дебелог црева, где цревне бактерије преузимају контролу и почињу да апсорбују калорије уместо њих.
- Није ствар толико у томе да убрзавате метаболизам; вец́ у томе да мењате ко врши метаболизам - рекао је Даријуш Мозафаријан, директор Института „Храна је лек“ на Универзитету Тафтс.
На пример, сирово воц́е и поврц́е може задржати део калорија закључаних у својој ц́елијској структури док пролазе кроз желудац и танко црево. Када стигну до дебелог црева, цревне бактерије их разграђују и апсорбују део калорија уместо особе која једе храну. Ултра-прерађена храна се често разграђује пре него што стигне до цревних бактерија у дебелом цреву, тако да ваше тело апсорбује скоро сваку калорију. Временом, ово повец́ава вероватноц́у гојења, пише Хуфф Пост.
