Mozak se najbrže razvija u detinjstvu, brže nego u bilo kom drugom periodu života. Zato je važno preduzeti sve moguće mere da se dečji mozak zaštiti i da se detetu omogući da ostvari svoj puni potencijal.
Kako bi roditeljima objasnili koliko su ovakva ponašanja štetna i koliko je važno određena ponašanja izbegavati, trojica stručnjaka za mozak – nazovimo ih tako – sastavili su spisak od pet stvari koje nikada ne bi dozvolili svom detetu da radi. Psihijatar Brajan Im (Brian Im), neurolog Puđa Agarval (Puja Aggarwal) i neuropedijatar Aron Abrams (Aaron Abrams) nikada ne bi dozvolili sledeće:
Kontaktni sport ili bilo šta na točkovima bez kacige
Deca koja se bave bilo kojom aktivnošću koja uključuje vožnju na točkovima ili kontakte u sportu moraju nositi kacigu. To uključuje hokej, bejzbol, fudbal, vožnju bicikla, trotineta, jahanje, skejtbording, rolanje, skijanje... Bez obzira na to da li se radi o treningu ili igri na igralištu, decu treba zaštititi kacigom – naročito kada tek počinju da se bave nekim sportom. Kaciga ih može zaštititi od potresa mozga, preloma, posekotina...
Iako je verovatnoća da će dete nositi kacigu tokom kontaktnih sportova – kao što su fudbal, košarka, rukomet – mala, stručnjaci naglašavaju da bi to zaista sprečilo mnoge povrede. Sportovi u kojima su kontakti česti, snažni i intenzivni ne bi trebalo da budu izbor za decu pre navršene 18. godine – na primer američki fudbal, ragbi, hokej na ledu, MMA, boks, rvanje.
„Dobro je ponekad rizikovati, naravno, ali roditelji moraju biti u potpunosti upoznati sa svime i koristiti preporučenu zaštitnu opremu za svaki sport,“ kaže dr Brajan Im.
Povratak sportu nakon višestrukog potresa mozga
Čak i jedan je previše, a više potresa mozga je znak za alarm. Ovakve povrede, koje se često viđaju kod tinejdžera sportista, mogu izazvati doživotne neurološke probleme i oštećenja mozga. Ovi doktori su se složili da ne bi dozvolili svom detetu da se bavi sportom koji mu je već „doneo“ dva potresa mozga, a čak i nakon jednog bi povratak bio pod znakom pitanja. Posebno je opasno vraćati se aktivnosti pre nego što se mozak potpuno oporavi.
Simptomi potresa mozga uključuju: glavobolju, pritisak u glavi, mučninu, povraćanje, vrtoglavicu, promene u vidnom polju, probleme sa ravnotežom, osetljivost na svetlost ili zvuk, promene raspoloženja i umor. Dakle, ako je dete imalo potres mozga i izgleda kao da je sve u redu – to ne znači da jeste.
Redovno ili prekomerno konzumiranje kofeina
Kofein može biti deo svakodnevne ishrane odraslih, ali kod dece – prekomerno konzumiranje može biti rizično. Mogu se javiti glavobolje, nesanica, razdražljivost, ubrzan rad srca, drhtavica. Zato deca ne bi trebalo da konzumiraju kofein redovno, niti u većim količinama. Ne postoji bezbedna doza za decu mlađu od 12 godina.
Kofein se ne nalazi samo u kafi, već i u proizvodima o kojima često ne razmišljamo kao o izvorima kofeina:
Gazirana pića
Neki sladoledi i slatkiši sa ukusom kafe
Čajevi, uključujući ledene čajeve
Neke vode i sokovi
Energetska pića
Neke čokolade, gumene bombone, žvake, energetske pločice
Neki proizvodi za usne
Ako se dete često žali na glavobolje, razlog može biti prekomeran unos kofeina. Kofein može uticati i na kvalitet i dužinu sna – što je posebno problematično kod dece.
Elektronske cigarete i vejpovanje
O ovome se poslednjih godina puno piše, a postalo je problem i u našim školama – ranije nego što bismo očekivali. Iako na prvi pogled deluje bezazleno, vejpovanje (upotreba elektronskih cigareta) gotovo je isto kao i klasično pušenje. Možemo čak reći da je i opasnije jer je deci privlačnije – zbog raznih ukusa i lakšeg skrivanja od odraslih.
Elektronske cigarete sadrže nikotin, i samim tim su opasne. Tu su i razne arome i dodaci. Ako dete postane zavisno od nikotina, to može otvoriti put ka drugim psihoaktivnim supstancama – marihuani ili lakim drogama. Osim toga, nikotin može oštetiti delove mozga zadužene za pažnju, učenje, raspoloženje i impulsivnost – što su upravo oblasti sa kojima se tinejdžeri najčešće bore.
Neograničeno vreme ispred ekrana
Neurolozi se slažu da je ograničavanje vremena ispred ekrana veoma važno. Dnevno to ne bi trebalo da prelazi dva sata, a nikako posle 20h. Svetlost sa ekrana može poremetiti cirkadijalni ritam i uticati na kvalitet sna. Previše vremena ispred ekrana može uzrokovati loš san i kasnije odlazak na spavanje.
Ako deca školskog uzrasta redovno spavaju manje od 9 sati dnevno, to može imati trajne posledice po njihov neurokognitivni razvoj. Prekomerno izlaganje ekranima povezano je i sa drugim mentalnim problemima, kao i sa lošijim kvalitetom života. Takođe, smanjuje se pažnja i sposobnost koncentracije.
(Ona)
BONUS VIDEO
