Мишљења су често подељена
Чинило се да се таквом односу родитеља и деце, може само позавидети, али да ли је све тако сјајно? Да ли родитељи прецењују своју улогу у породици? Да ли заузимају позицију „примаоца” уместо „даваоца” одговарају психолози а преноси Ецонет портал.
Зашто морате бити родитељ, а не пријатељ својој деци
Размислите да ли је вредно да одрасла и искусна особа своје проблеме пребацује на рамена детета, јер због својих година неће моћи ни на који начин да вам помогне. Дечји поглед на свет је у фази формирања и превише су рањиви на свет око себе. Осим тога, дете може мислити да је оно узрок свих ваших проблема. Да ли је то оно што постижете када говорите о својим душевним боловима?
Улога родитеља у породици
Родитељи треба да буду подршка и заштита детету, али не и обрнуто. И није важно колико дете има година - 10 или 40 година. Задатак родитеља је да науче своју децу да се ослањају на сопствене ресурсе, самостално доносе одлуке и преузимају одговорност за њих. Морамо научити децу да разумеју и прихвате себе онаквима какви заиста јесу. А ако вам се обрате за помоћ, онда је пружите, а не почињите да причате о сопственим проблемима.
Поред тога, неки родитељи непромишљено обезвређујеју дечије страхове. На пример, када дете прича о томе шта га брине, а уместо речи подршке од родитеља чује нешто попут „ово је таква глупост“, „не буди тако кењкав“. Родитељи морају бити у доброј форми, бринути о свом физичком и психичком здрављу како би били подршка својој деци. Ако одрасли прво не воде рачуна о себи, њихова деца ће одрастати у неуротичне људе и тешко ће савладати животне потешкоће.
Како изградити однос са дететом
То што сте родитељ, а не друг не значи да морате стално да контролишете своје дете и да критикујете његова искуства. Напротив, морате се према њему односити с поштовањем и престати да му преносите своје проблеме. Не поткопајте дететов осећај сигурности, а то је врло лако учинити ако мајка прича о томе колико јој је тешко да живи са оцем или се отац жали на шефа који мучи цео тим.
Ако имате питање како да се носите са својим емоцијама и коме да их изразите, онда је одговор једноставан – родитељима, браћи или сестрама, пријатељима, било коме, али не и деци. У крајњем случају, можете се обратити психологу, јер је он зрео као и ви. Идеална опција је ако супружници подржавају једни друге и не упуштају се у морализирање.
Запамтите да ваше дете није ваш родитељ, пријатељ или психолог. Једноставно не можете да комуницирате под једнаким условима због разлике у годинама и размишљању. Дете због недостатка животног искуства има другачију перцепцију света, тако да не треба да делите своју одговорност са њим. Али ви, као родитељ, имате право да искрено говорите о свом стању – „Уморан сам“, „Морам да будем сам“, „Желим да се одморим“. Можете објаснити свом детету да тренутно не можете да решите његов проблем јер сте заузети послом или морате да повратите своје здравље. Односно, важно је тачно објаснити зашто нисте у могућности да пружите подршку свом детету.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
