· · Komentara: 0
Kolt AR15 Model SP1

Preteča svih civilnih pušaka Stonerove konstrukcije (FOTO)

Već neko vreme “družim” se sa prelepom Colt SP1 puškom iz ranih faza proizvodnje

1599122391_AR-15.jpg
AR-15 foto: A. Polić

Početkom januara 1964. godine, kompanija “Kolt” je počela prodaju prve civilne AR15 puške, internog kodnog imena R6000, popularnije nazvan Kolt SP1 ili Kolt Sporter, te time utrla put najpopularnijoj sportskoj pušci današnjice. 

Pročitajte još: Omiljeno oružje prepera, a evo i zašto (FOTO)

Kanada je pre nekoliko dana svojim građanima zabranila posedovanje pušaka zasnovanih na AR15 konceptu, jer kako reče neko iz kanadskih vlasti, citiram: “AR15 puška predstavlja koncept MSR (moderne sportske puške) i modernog vojnog oružja, koja je napravljena sa samo jednom svrhom, kako bi u što kraćem vremenskom intervalu mogla da liši života što više ljudi, te njena upotreba nije opravdana ni za sportiste niti za lovce”. 

Zabrana sportske puške 

Kolt AR15 Model SP1, foto: A. Polić

Kada je neki dizajn sportskog oružja dovoljno “zastareo” da njegovo (kontrolisano) posedovanje ne predstavlja “opasnost” po društvo? Nije problem u oružju, njegovom tipu ili vrsti već u ljudima koji ga zloupotrebljavaju, a zabranama posedovanja određenih tipova oružja, jer su više “opasna” nego neka druga, samo će biti uskraćena prava legalnim vlasnicima oružja. 

AR 10 - nov koncept oružja 

Kolt AR15 SP1 je civilna poluatuomatska puška zasnovana na istoimenoj (AR15) konstrukciji Amerikanca Eudžina Stonera, jednog od najvećih izumitelja na polju pešadijskog i sportskog oružja, pored Džona Brauninga. Mladi inženjer Eudžin Stoner, zaposlen u firmi “ArmaLite” početkom pedesetih godina 20. veka razvio je, do tada, potpuno nov koncept oružja - AR10 u kalibru 7,62x51 (.308 Vin). 

Distribucija SP1 puške počela je 1964. godine najpre širom SAD, a prodavala se po ceni od 189,5 dolara (ekvivalentno današnjih 1600 dolara)

U pokušaju da odgovore na zahteve vojske za oružjem manjih gabarita i težine, boljom kontrolom pri poluatuomatskoj i automatskoj vatri i povećanju broja metaka koje vojnik može da nosi sa sobom firma “ArmaLite” (Stoner i njegov kolega Džejms Salivan) redizajniraju pušku AR10 i tako 1956. godine nastaje AR15. Kalibar novog oružja postaje novi metak 5,56 mm, koga civilno tržište ubrzo prihvata, a SAAMI (Institut proizvođača sportskog oružja i municije, SAD) standardizuje finalni usvojeni dizajn po neznatno izmenjenim specifikacijama kao metak pod nazivom .223 Remington.  

“Kolt” otkupljuje patente 

Primetne razlike najranijih modela - odsustvo aluminijumskih ojačanja oko dugmeta za izbacivanje okvira na donjem sanduku, kao i odsustvo poluge za ručno potiskivanje zatvarača u bateriju, foto: A. Polić

Zbog neuspelih pokušaja da pridobiju simpatije Američke vojske za novo oružje, ali i nedostatka sopstvenih proizvodnih kapaciteta i finansijskih poteškoća, “ArmaLite”, 1959. “Koltu” prodaje patente ovih pušaka. “Kolt” radi minorne izmene na oružju, rebrendira ga i na tržište izbacuje prvi model svoje puške - Kolt ArmaLite AR15 Model 01, interno označen kao Model 601.

Potom promovišu i nude ovu “novu” pušku po svetskim vojnim krugovima. Konačnu sudbinu određuje joj postepeno prihvatanje od strane Američkog vazduhoplovstva, specijalnih jedinica i na kraju same vojske, koja je nevoljno i pod pritiskom razvoja rata u Vijetnamu ipak 1964. godine u potpunosti prihvatila AR15 pod oficijelnim nazivom M16. Isporuka prvih serija “poboljšanih” XM16E1 počela je tek 1965. 

Zvezda je rođena 

Skirvač plamena svojstven ranom periodu, foto: A. Polić

“Kolt” je 1963. godine pristupio dizajniranju poluautomatske puške za civilno tržište, zasnovane na  modelu do tada namenjenom isključivo za vojsku u automatskom/poluatuomatskom režimu vatre. Sve izmene imale su za cilj da onemoguće rad oružja u automatskom režimu i otežaju njegovu eventualnu kasniju konverziju odnosno zloupotrebu. U tim modifikacijama “Kolt” je otišao najdalje od svih kasnijih proizvođača pušaka AR15 stila. S druge strane, sva ostala funkcionalna i estetska odličja su ostala nepromenjena. I tako... zvezda je rođena - utrt je put AR15 pušci na civilnom tržištu, dobila je ime Kolt AR15 Model SP1, a prodaja je počela 1964. godine. 

Pročitajte još: Ne nazire se idealno rešenje kalibra jurišnih pušaka (FOTO)

Model SP1 se proizvodio do 1982. godine kada ga je zamenio Sporter II. Kada su 1977. godine patenti Eudžina Stonera istekli i ostali proizvođači su mogli početi civilnu proizvodnju poluautomatskih pušaka AR15 koncepcije. Do tada je to pravo bilo rezervisano samo za “Kolt” koji je zadržao pravo na originalno ime, tako da kada na oružju i danas vidite natpise AR10 i AR15 možete biti sigurni da je u pitanju “Koltovo” oružje. 

Razvoj AR15 platforme 

Kolt SP1 pored značaja koji ima jer je prva civilna puška AR15 stila, takođe nosi veoma dragocen uvid u razvoj AR15 platforme. Jer je reprezentuje na samom početku, pre većine modifikacija koje su došle kasnijim korišćenjem. To je najviše vidljivo na ranijim modelima SP1 pušaka iz šezdesetih godina 20. veka. Korisnicima pušaka AR15 tipa proizvedenih poslednjih 40-50 godina (većini korisnika) neke od ovih odlika su potpuno strane. 

Upitna svrha nekih “poboljšanja” 

Proizvođačko uputstvo puške SP1 iz ranog perioda, foto: A. Polić

Kada uzmete u ruke SP1 iz ranih faza proizvodnje, prvo zapazite odsustvo poluge za ručno potiskivanje zatvarača u bateriju, a ni zatvarač nema proreze o koje bi poluga zapela. Na ovom “poboljšanju” (koje je neizostavan deo sadašnjeg izgleda pušaka AR15 tipa) je u prvim modifikacijama insistirala vojska, uz obrazloženje da vojnik mora imati mogućnost da potpomogne zabravljivanje zatvarača, ukoliko ono nije uspelo da se ostvari pod dejstvom sile opruge i težine amortizera odnosno “bufera”.

Konstruktor Stoner je to smatrao nepotrebnim, čak i štetnim jer najgore što možete da uradite zatvaraču koji neće da se zabravi je da ga silom zabravite. Ali vojska se oglušila o ove savete. 

Poluga za ručno potiskivanje zatvarača 

Obrazloženje koje su dali godinama kasnije bilo je da su vojnici “navikli” da imaju polugu kojom mogu ručno potisnuti zatvarač. Svrhu postojanja ove poluge jedino mogu da pronađem u lovu.

Kada ubacujete metak u cev oružja, ako želite to da uradite tiho možete zatvarač polako otpuštati dok ne prestane da se kreće pod silom opruge i težinom amortizera, a onda, u poslednjim etapama možete koristiti polugu kako biste malo po malo, tiho zabravili zatvarač i doveli metak u cev. No, isto tako možete prstom blago gurati nosač zatvarača kroz prorez za izbacivanje čaura i postići slično. 

Sledeće vidljive različitosti odnose se na tzv slabside sanduk. Dugme za izbacivanje okvira na SP1 nema dodatna aluminijumska ojačanja oko sebe, koja su ugrađena kasnije kako ne bi dolazilo do slučajnog izbacivanja okvira. Skrivač plamena koji je na M16A1 i kasnijim modelima prisutan u vidu tipa ptičijeg kaveza, na ranoj verziji SP1 je u vidu “3 Prong Duckbil”. Jedan od razloga zašto je zamenjen je što se gusta vegetacija u prašumama Vijetnama kačila za njegove “krake” otežavajući probijanje. Na peti kundaka se nalazi guma, bez prostora za smeštanje pribora za čišćenje. 

Problematičan amortizer 

Što se tiče razlika vidljivih tek po rasklapanju puške, najistaknutiju predstavlja tip amortizera odnosno buffera na SP1, koji (verujte mi) ne liči ni na šta sa pušaka AR15 proizvedenih poslednjih 50 godina. Osim izgleda, zvuk koji proizvodi prilikom opaljenja je lep. Na žalost, to je jedino lepo u vezi s njim. Taj amortizer je lakši za 100 grama od standardnog koji se sada koristi u puškama. Pored toga ne sadrži tegove od čelika ili tungstena, već složene metalne prstenove. Jedan od uzroka zastoja ranih verzija AR15 pušaka u Vijetnamskom ratu, leži svakako u ovom amortizeru. O čemu se radi? 

Predrasude i mitovi
Na žalost, na našim prostorima ljudi su skloni da veruju u razne besmislice i mitove, jedna od njih je i nepouzdanost kasnijeg AR15 sistema. To ne treba da čudi kada se uzme u obzir da skoro 95% ljudi sa kojima sam pričao (to se čak provlači kao tema i po “stručnim” krugovima), veruje da je Robert De Niro u filmu “Lovac na jelene” nosio Zastavu M70 (a ne prepoznatljivi Remington 700 BDL koji je stvarno nosio). 

Kada je puška “usvajana” odnosno testirana, korišćena je municija sa jednim tipom (jednobaznog) baruta, koji je kasnije tokom eksploatacije u Vijtnamu promenjen (bez bilo kakve konsultacije sa konstruktorima) drugim tipom (dvobaznog/sferičnog) baruta, koji je imao drugačije karakteristike sagorevanja. Kao rezultat te razlike metak sa novim tipom baruta je nosio znatno veći pritisak na portu za pozajmicu gasova i time između ostalog uticao na promenu vrednosti “dvel time” koja je kod oružja koja donose gasove opaljenog metka neophodne za prepunjavanje, direktno u zatvarač, kakav je AR15 veoma važna. 

Dvel time predstavlja vreme koje protekne od momenta kada zrno prođe poziciju porta za pozamicu gasova, pa sve dok ne napusti cev (vreme koliko gasovi deluju na zatvarač). Pored toga, brzina kretanja zatvarača se povećala, uz prerano odbravljivanje, što je zajedno uticalo na povećanje kadence metaka, izvan one za koju je puška projektovana i počelo je da dolazi do zastoja. 

Rešavanje problema “u hodu” 

Dodajte tome “propagandu” da novu pušku ne treba čistiti, odsustvo hromiranog ležišta metka, te visoku vlagu vijetnamske džungle i dobićete recept za katastrofu. Na sreću problem su uvideli, ležišta pa i kompletne trase cevi su hromirane, podeljeni su pribori za čišćenje i instrukcije kako pravilno održavati oružje, a brzina zatvarača rešena je promenom amortizera. Trostrukim povećanjem težine amortizera, smanjena je brzina kretanja zatvarača, a time i kadenca metaka. 

Promenom amortizera takođe je otklonjen problem zastoja, odnosno laganja metka u automatskoj vatri, koji je nastajao zbog nepravilne vibracije (rezonance) nosača zatvarača usled “odbijanja” prilikom zabravljivanja. Menjanje amortizera je počelo 1966, a već 1967. sve puške u Vijetnamu su imale nove amortizere koji se koriste i danas. Ovom poslednjom “iteracijom” M16 je postala pouzdana puška (kako je i zamišljena). 
Ovaj stari amortizer je jedino što sam promenio na pušci jer je nekoliko puta izazvao zastoje.

Edžvoter bufer (dole) i standardni amortizer koji ga je zamenio (gore), foto: A. Polić

Puška je došla uz dva originalna stara Koltova okvira iz istog perioda, kao i puška. Jedan okvir je nosio “slabu” oprugu (to naravno nije bilo tačno), što je izazivalo zastoj u kome opruga magacina ne stigne da izdigne metak na ispravnu poziciju, a zatvarač se već vratio, najčešće udarajući polovinu čaure ka ramenu. Uzrok nije bila oslabljena i spora opruga magacina, već prevelika brzina zatvarača, zbog originalnog “amortizera, tri puta lakšeg nego što je potrebno. Promena amortizera težim, trajno je rešila ovaj problem i omogućila da puška radi “mekše”. 

Upucavanje 

Pored ovih razlika, kao i onemogućavanja automatske vatre izmenama u samoj okidačkoj grupi (okidanje je znatno mekše i odsečenije od vojnog), nosaču zatvarača i udarnoj igli, donjem i gornjem sanduku i njihovoj vezi na mestu prednje čivije, po svemu drugom, puška Kolt SP1 je malte ne identična vojnom modelu M16A1.

Pročitajte još: Kineski prigušeni automat za diverzante (FOTO)

To znači da ima identičnu cev sa istim korakom uvijanja i ležištem (na sanduku kao kalibar je naveden .223 ali zapravo bez problema možete pucati municiju u 5,56x45 pritiscima, to je preporuka proizvođača), kundakom, nišanima.…Može da posluži kao odličan pokazatelj kakve je performanse vojna puška iz tog vremena nosila, što se upotrebljivosti i preciznosti tiče, a verujte mi one su izvanredne. 

Grupa od pet pogodaka na gongu udaljenom 350 m, ležeći stav, bez naslona, foto: A. Polić

Uz adekvatnu municiju i ispravno korišćenje mehaničkih nišana, po dobrom danu puška je sposobna za konstantne grupe ispod 2 MOA do 300 metara. Verujem da uz optički nišan može barem 50% bolje. Zadnji nišan je vrlo upotrebljiv i znatno jednostavniji od nišana koji je došao kasnije na M16A2 puškama. 

Podesiv zadnji nišan 

Podesiv je po pravcu (klikovi su 1 MOA) i po visini u formi dva dioptera. Jedan je namenjen za manje, drugi za veće daljine. Vojno pravilo uči da se nišani upucavaju na 25 metara i to, sa diopterom namenjenim za veće daljine (obeležen slovem L) nišanjenjem i dovođenjem pogodaka u centar mete. Potom, prebacivanjem dioptera za manju daljinu dobijamo drugo presecanje linije nišana na 250 m, odnosno korisnu upotrebu nišana sve do 300 m.  

Za udaljenije mete koristimo diopter namenjen većim daljinama (koji smo koristili prilikom upucavanja na 25 m) i po njemu drugo presecanje linije nišana dobijamo na 375 m, tj. sa njim imamo korisnu upotrebu do 450 m. Naravno, nišani su izbaždareni za vojni standard M193 metka (grubo rečeno, projektil težine 55 gr koji nosi balistički koeficijent G1 oko .240, a izleće brzinom na ustima cevi od 998 m/s +/-12 m/s). 

Pozicija glave određuje poziciju grupe 

Što se same preciznosti tiče, ostao sam impresioniran. Naravno sa načinom gađanja koji su mi uslovi i upotreba mehaničkog nišana dozvoljavali. Što se većih daljina tiče, recimo, veoma lako sam na 370 m pogađao gong prečnika 30 cm, u klasičnom streljačkom ležećem stavu, bez upotrebe remnika. 

Vrlo interesantna je i sudbina imena AR15, koje incijalno potiče od firme “ArmaLite” a ne assault rifle (jurišna puška), kako se često pogrešno interpretira

Jedna stvar koju morate primeniti (koju vam ovaj tip oružja nikada neće opraštati), je pozicioniranje glave na obrazini kundaka, svaki put na isto mesto. U suprotnom, grupe će vam biti dobre, ali na znatno drugačijem mestu od položaja koji ste bili zauzeli prethodno. Zbog toga, postoji jedno pravilo nazvano NCTH - nos u dršku za repetiranje. 

Pročitajte još: MOĆNA kombinacija dobrih osobina (FOTO)

Kako biste održali uvek istu poziciju glave na obrazini kundaka tj. poziciju glave u odnosu na diopter, usvojite stil nišanjenja (gađanja) u kome ćete uvek vrhom nosa na isti način dodirnuti vrh drške za repetiranje i vaš Colt AR15 SP1 (ili bilo koja druga puška AR15 stila sa diopterskim nišanima) služiće poput misli i pogleda. 
Posle svega mogu samo da ponovim moju konstataciju - Eudžin Stoner je bio genije. 

Aco POLIĆ

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU

Pošaljite Komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.