Ernest Hemingvej je pre 100 godina otkrio mračnu stranu čoveka - ništa se nije promenilo.
Svako od nas ima tamnu stranu. Ona nije uvek vidljiva golim okom. Ljudi je vešto kriju iza osmeha, dobrih dela ili samopouzdanja. Ali tamna strana, ipak, živi u svima nama, i to je normalno. Problem nije u njenom poricanju, već u njenom razumevanju i prihvatanju.
U vezi sa sa ti prisećamo se citata Ernesta Hemingveja, koji, uprkos svojim godinama, i dalje dira u živac. Ne govori o ratu, ni o ljubavi, već o tome šta najbolje ljude čini ranjivim i otkriva njihovu mračnu stranu. Inače, 21. jula 1899. godine u predgrađu Čikaga rođen je jedan od najkontroverznijih i najbriljantnijih pisaca 20. veka - Ernest Hemingvej.
Ko je Ernest Hemingvej?
Ovaj američki pisac živeo je život koji je mogao biti zaplet avanturističkog romana. Ernest je rođen u bogatoj porodici, ali je od detinjstva bežao od konvencija. Njegov otac, lekar, učio je sina da lovi i peca, a majka je pokušavala da mu usadi ljubav prema muzici i umetnosti.
Ali Ernest je izabrao drugačiji put.
Sa 18 godina napustio je univerzitet i postao reporter. Onda je došao rat, pa u Italiju gde je bio vozač hitne pomoći. Tamo je ranjen, a to iskustvo je zauvek promenilo njegov pogled na život. Ernest je potom postao ratni dopisnik, a kasnije je bio deo "izgubljene generacije“ – onih koji su proživeli strahote rata i nisu mogli da se vrate pređašnjim životima.
Pariz, Španija, Afrika, Kuba – putovao je, borio se, pisao i pio. Njegova dela – "Zbogom oružje“, "Za kim zvona zvone“, "Starac i more“ – postale su klasici. A njegov stil – oštar, bez suvišnih reči – uticao je na svu književnost 20. veka. Do dvadesetih godina 20. veka već je uspeo da postane priznati pisac.
Ali iza spoljašnje oštine krila se krhkost. Borio se sa depresijom, strahovima, zavisnošću od alkohola. Godine 1961. izvršio je samoubistvo. Njegov put je postao dokaz da čak i jaki ljudi mogu biti slomljeni iznutra.
Citat koji otkriva tamnu stranu osobe
"Najbolji ljudi na Zemlji imaju osećaj za lepotu, hrabrost da rizikuju i snagu da govore istinu. I upravo su te pozitivne osobine ono što ih čini tako ranjivim. Zato se najbolji ljudi često uništavaju iznutra.“
Ovaj citat je suština kontradikcije. Oni koji duboko osećaju, koji se ne plaše istine i rizika, suočavaju se sa bolom češće od drugih. Oni vide svet bez ulepšavanja, a to je teško. Ne mogu zatvoriti oči pred nepravdom, ali nisu uvek u stanju da je promene.
Hemingvej je znao o čemu priča. I sam je bio takav – hrabar, iskren, ranjiv. Njegovi junaci su isti. Oni idu do kraja, čak i ako znaju da će izgubiti. I to je njihova snaga. I slabost.
Ovaj citat nisu samo lepe reči. Radi se o činjenici da čak i najjači imaju mračnu stranu. I ponekad (paradoksalno) upravo svetlost u čoveku postaje uzrok njegovih unutrašnjih rana.
Još 5 Hemingvejevih citata o ljudskoj prirodi
- Čovek nije stvoren da trpi poraz. Čovek može biti uništen, ali ne može biti poražen.
- Sreća je dobro zdravlje i slabo pamćenje.
- Postajemo jači tamo gde se slomimo.
- Niko ne živi punim životom osim ako ne pokuša da prevaziđe svoje granice.
- Najteže je izgubiti sebe u procesu prevelike ljubavi prema nekome, zaboravljajući da si i ti poseban.
Hemingvej nije davao savete, jednostavno, govorio je istinu. I možda je zato njegove reči i dalje tako dirljivo odzvanjaju. Podsećaju nas da čak i najjači ljudi imaju pukotine. A to nije slabost. To je deo ljudske prirode.
(Sensa)
