Ova poza često ukazuje na samopouzdanje i autoritet, ali i na neke druge osobine.
Jedan potpuno naizgled bezazlen i uobičajen pokret, poput hodanja sa rukama na leđima, može da otkrije mnogo toga o psihološkom stanju i ponašanju neke osobe.
Hodanja sa rukama na leđima
Mnogi stručnjaci iz oblasti psihologije i neverbalne komunikacije proučavali su ovaj položaj tela, ukazujući na niz tumačenja koja se odnose na raspoloženje i ličnost pojedinca.
Samopouzdanje i autoritet: Jedno od najčešćih tumačenja odnosi se na samopouzdanje i autoritet. Ovakav stav tela često se primećuje kod liderskih figura, kao što su učitelji, vojnici i stariji ljudi. Sa grudima isturenim napred i pogledom usmerenim ka gore, osoba zrači sigurnošću, samokontrolom i osećajem da vlada prostorom oko sebe.
Osoba se oseća bezbedno i prijatno: U opuštenijim trenucima, kada je telo relaksirano, ovaj položaj pokazuje da se osoba oseća prijatno i bezbedno. Kod starijih ljudi, to može biti i dugogodišnja navika.
Treće tumačenje je koncentracija i introspektivnost: Mnogi ljudi kada razmišljaju duboko, usvajaju ovaj položaj kako bi smanjili spoljašnje ometanje. To je karakteristično za osobe koje se često povlače u svoje misli.
Ako su, pak, ruke čvrsto vezane ili telo deluje ukočeno, to može biti znak unutrašnjeg pritiska, odbrane ili discipline – nešto što se često viđa u vojnim ili strogo strukturiranim okruženjima.
Posebni slučajevi
Za osobe iz spektra autizma, hodanje sa rukama na leđima može predstavljati mehanizam samoregulacije. Istovremeno, doprinosi pravilnijem držanju tela i boljem disanju.
U svakom slučaju, kontekst ima ključnu ulogu. Okruženje, govor tela i opšte ponašanje osobe su presudni za pravilno tumačenje ovog specifičnog pokreta.
Dakle, hodanje sa rukama na leđima je mnogo više od običnog stava tela. To je posebna forma izražavanja, koja često saopštava ono što se ne izgovara rečima.
(Blic.rs, Klik.hr)
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
