Ова поза често указује на самопоуздање и ауторитет, али и на неке друге особине.
Један потпуно наизглед безазлен и уобичајен покрет, попут ходања са рукама на леђима, може да открије много тога о психолошком стању и понашању неке особе.
Ходања са рукама на леђима
Многи стручњаци из области психологије и невербалне комуникације проучавали су овај положај тела, указујући на низ тумачења која се односе на расположење и личност појединца.
Самопоуздање и ауторитет: Једно од најчешћих тумачења односи се на самопоуздање и ауторитет. Овакав став тела често се примећује код лидерских фигура, као што су учитељи, војници и старији људи. Са грудима истуреним напред и погледом усмереним ка горе, особа зрачи сигурношћу, самоконтролом и осећајем да влада простором око себе.
Особа се осећа безбедно и пријатно: У опуштенијим тренуцима, када је тело релаксирано, овај положај показује да се особа осећа пријатно и безбедно. Код старијих људи, то може бити и дугогодишња навика.
Треће тумачење је концентрација и интроспективност: Многи људи када размишљају дубоко, усвајају овај положај како би смањили спољашње ометање. То је карактеристично за особе које се често повлаче у своје мисли.
Ако су, пак, руке чврсто везане или тело делује укочено, то може бити знак унутрашњег притиска, одбране или дисциплине – нешто што се често виђа у војним или строго структурираним окружењима.
Посебни случајеви
За особе из спектра аутизма, ходање са рукама на леђима може представљати механизам саморегулације. Истовремено, доприноси правилнијем држању тела и бољем дисању.
У сваком случају, контекст има кључну улогу. Окружење, говор тела и опште понашање особе су пресудни за правилно тумачење овог специфичног покрета.
Дакле, ходање са рукама на леђима је много више од обичног става тела. То је посебна форма изражавања, која често саопштава оно што се не изговара речима.
(Блиц.рс, Клик.хр)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
