Na Veliki petak, najtužniji dan u hrišćanstvu, ne peva se i ne veseli, nema jutrenja i bogosluženja, ne oglašavaju se zvona, a crkva nalaže strog post bez ulja i ribe.
Na Veliki petak poželjno je uzdržati se od jela, čak i ako se ne pridržavate Uskršnjeg posta.
Po kanonu, na trpezi se može naći samo hrana spremljena na vodi, i to: bareno povrće, sveže ili suvo voće i povrće, kao i hleb, med i kuvani pirinač.
Mnogi greše misleći da su na Veliki petak dozvoljene posne grickalice – krekeri, štapići, čips, napolitanke i ostali konditorski proizvodi bez mleka, jer sadrže ili ulje ili margarin. Nisu poželjni ni ratluk ni žele bombone, jer sadrže želatin.
U mnogim domova u Srbiji smatra se da bi na Veliki petak trebalo jesti ribu i riblju čorbu, kao i krompir salatu prelivenu uljem, što po pravoslavnom kanonu nije prikladno.
Posebno ne valja soliti hranu, jer se smatra da se tako dodatno "sipa so na Isusove rane". Prilikom jela, takođe, ne bi trebalo koristiti viljušku i nož.
Zabranjeno je piti vino, jer je ono simbol nevino prolivene krvi Isusa Hrista. Hleb se nikako ne mesi.
Budući da je Uskršnji post izuzetno strog, vernici koji se striktno pridržavaju pravila, trebalo bi na Veliki petak da se uzdržavaju od hrane i pića sve do zalaska sunca. Običaja su razrešeni samo deca, trudnice i bolesni.
Sveštena lica napominju da post u pravoslavnom hrišćanstvu ne predstavlja samo uzdržavanje od određene vrste hrane, već i od svakog oblika grešnih dela, misli i želja.
(Blic Žena)
BONUS VIDEO
