U domove danas, na Blagovesti, treba uneti ovaj posebni cvet: Legenda kaže da donosi sreću i da je nastao od Isusovih suza

U našem narodu postoji mnogo verovanja i običaja koji se vezuju za Blagovesti, dan kad je 14-godišnja Marija primila vest od arhanđela Gavrila da će roditi Isusa Hrista. Po narodnom verovanju, na Blagovesti bi u kuću trebalo uneti jedan cvet koji privlači sreću i blagostanje.

Blagovesti prati niz običaja u srpskom narodu. Veruje se da bi na ovaj dan, kad je Bogorodica saznala da će roditi Isusa Hrista, trebalo ustati u ranu zoru. Veruje se, takođe, da bi u kuću trebalo uneti cvet koji je, kako kaže legenda, nastao od suza Isusa Hrista dok su ga vodili na pogubljenje. Ovaj cvet privlači sreću i blagostanje i u narodu je poznat kao cvet koji je Bogorodica mnogo volela, jer je bio poslednji ovozemaljski dar koji je dobila od sina, pa stoga nosi naziv i "Bogorodičin cvet".

Reč je o belom ljiljanu, odnosno krinu. Beli ljiljan simbolizuje bezgrešnu čistotu i nevinost, a njegove tri latice asociraju na kult Svetog trojstva. Veruje se, takođe, da svaka latica ljiljana oslikava tri najvažnije osobine Device Marije - nevinost, skromnost i pobožnost.

U slavu Bogorodice upravo je beli ljiljan, odnosno krin cvet isklesan u kamenu na manastiru LJubostinja koji je podigla kneginja Milica u znak ljubavi i odanosti knezu Lazaru.

Praznik Blagovesti vezuje se i za početak spasenja ljudskog roda koji je pao u greh onog trenutka kad je u Rajskom vrtu praroditeljka Eva nagovorila Adama da uberu jabuku, što im je bilo najstrože zabranjeno. Zbog toga bi na ovaj veliki praznik, koji "pada" tačno devet meseci pre Božića, trebalo otići u crkvu i pomoliti se pred ikonom Bogorodice za oprost svih grehova. Veruje se, takođe, da bi žene koje imaju problema sa začećem, trebalo da se mole pred ikonom Bogomajke ne samo na Blagovesti, već i svih ostalih dana u godini.

(Blic Žena)

BONUS VIDEO