Iako se kalcijum najčešće povezuje sa zdravljem kostiju, njegova uloga u organizmu je mnogo šira.
Ovaj mineral je neophodan za pravilan rad mišića, nerava i srca. Ipak, mnogi ljudi ga ne unose u dovoljnim količinama.
Istraživanja pokazuju da veliki deo populacije ne zadovoljava preporučeni dnevni unos kalcijuma. Organizam često šalje suptilne signale upozorenja mnogo pre nego što dođe do ozbiljnijih problema, poput preloma kostiju.
Kalcijum je najzastupljeniji mineral u ljudskom telu.
- On je ključan za izgradnju i održavanje jakih kostiju i zuba, ali takođe podržava rad mišića, prenos nervnih impulsa, zgrušavanje krvi i oslobađanje hormona - objašnjava nutricionistkinja Roksana Ehsani.
Potrebe za kalcijumom razlikuju se tokom života i kreću se od 200 do 1.300 miligrama dnevno, u zavisnosti od uzrasta.
Grčevi u mišićima
Učestali grčevi mogu biti znak da ne unosite dovoljno kalcijuma.
- Kalcijum je neophodan za pravilno stezanje mišića, pa ukočenost ili grčevi mogu ukazivati na njegov nedostatak - navodi nutricionistkinja Elizabet Vord.
Kalcijum deluje kao elektrolit važan za funkcionisanje nerava i mišića. Kada nivo kalcijuma u krvi opadne, nervi mogu postati preosetljivi, što izaziva grčeve i trzaje mišića.
Problemi sa zubima
Ako u poslednje vreme imate više problema sa zubima, možda bi trebalo da proverite unos kalcijuma.
- Ako neko ima loše oralno zdravlje, na primer krhke zube, oslabljene korene ili iritirane desni, moguće je da ne unosi dovoljno kalcijuma - kaže Ehsani.
Oko 95 odsto mase zuba čini kalcijum-fosfat, mineral koji im daje čvrstinu. Dugotrajan nedostatak kalcijuma može narušiti zdravlje zuba i usne duplje.
Ako primećujete povećanu osetljivost zuba, česte kvarove ili nelagodnost prilikom žvakanja, posavetujte se sa stomatologom.
Utrnulost i trnci
- Kalcijum učestvuje u radu nervnog sistema, pa pri njegovom nedostatku možete osetiti trnce u rukama, nogama ili oko usana. Utrnulost i peckanje spadaju među najčešće znakove niskog nivoa kalcijuma - objašnjava Vord.
Pošto kalcijum pomaže u prenosu električnih signala između nervnih ćelija, njegov manjak može dovesti do poremećaja u komunikaciji nerava, što izaziva osećaj peckanja, trnjenja ili utrnulosti.
Usporen rad srca
Kalcijum ima važnu ulogu u održavanju ravnoteže tečnosti u organizmu i pravilnom radu srca.
- Normalan srčani ritam zavisi od adekvatnog nivoa kalcijuma, a usporen rad srca i nizak krvni pritisak mogu biti simptomi hipokalcemije - ističe Vord.
Drugim rečima, nedovoljan unos kalcijuma može poremetiti električne impulse koji regulišu rad srca, što potencijalno može dovesti do bradikardije (usporenog rada srca) ili hipotenzije (niskog krvnog pritiska).
Česte povrede i prelomi kostiju
Smanjenu gustinu kostiju nije lako primetiti bez pregleda, ali ona može biti važan pokazatelj dugotrajnog nedostatka kalcijuma.
- Do gubitka koštane mase dolazi kada organizam uzima kalcijum iz kostiju kako bi održao njegov nivo u krvi. U kostima se nalazi čak 99 odsto ukupnog kalcijuma u telu - objašnjava Vord.
Kada unos kalcijuma nije dovoljan tokom dužeg perioda, posledice mogu biti oslabljene kosti i češći prelomi.
- Kod sportista i fizički aktivnih osoba učestali stres prelomi ili povrede kostiju mogu biti znak da organizam ne dobija dovoljno kalcijuma za održavanje njihove čvrstine - dodaje Ehsani.
Kako povećati unos kalcijuma?
Mlečni proizvodi spadaju među najbogatije izvore kalcijuma, ali postoje i druge opcije za one koji ih ne konzumiraju.
U ishranu možete uključiti:
- obogaćene sokove od pomorandže,
- sojino mleko,
- integralne žitarice,
- tofu,
- sardine i losos iz konzerve.
Po potrebi, dodaci ishrani mogu poslužiti kao dodatna podrška. Organizam najbolje apsorbuje kalcijum u dozama do 500 mg odjednom, a preporučuje se izbor preparata koji sadrže i vitamin D, jer on poboljšava njegovu apsorpciju.
(Index.hr)
