Plastične boce označene su brojevima koji skrivaju važne informacije o tome koliko je plastika od koje su napravljene sigurna ili opasna.
Neke vrste plastike mogu s vremenom da otpuštaju štetne hemikalije u pića. Poželjno je piti iz staklenih boca i papirnih čaša i izbegavati plastiku kadgod je to moguće.
Svaka plastična boca i ambalaža na sebi ima broj od 1 do 7 koji govori od kakvog je materijala napravljena i koliko je bezbedna za upotrebu.
PET ili PETE (polietilen tereftalat) – jednokratna upotreba
Gde ga možemo naći?
U bocama za vodu, sokovima, gaziranim pićima, pakovanjima za prelive za salatu, pa čak i posudama za kečap. PET se smatra bezbednim sve dok se koristi samo jednom. Kada se boca zagreva ili više puta koristi, može otpustiti antimon – metal koji je otrovan u velikim količinama. Takođe može apsorbovati bakterije, pa je ponovno punjenje starih boca loša ideja.
Savet: Ako je moguće, izbegavajte PET boce i umesto njih koristite staklene ili metalne boce.
HDPE (polietilen visoke gustine) – siguran izbor
Gde ga možemo naći?
U bocama za mleko, plastičnim kesama i ambalaži za hranu. HDPE je jedna od najsigurnijih vrsta plastike jer ne ispušta opasne hemikalije i otporna je na toplotu. Zbog toga se često koristi za dečje igračke i medicinske uređaje.
Savet: Ako morate da odaberete plastiku, HDPE je najbolji izbor za višestruku upotrebu.
PVC (polivinil hlorid) – otrovno
Gde ga možemo naći?
U foliji za hranu, plastičnim tubama, ambalaži za ulje i nekim bocama deterdženta. PVC sadrži ftalate i hlor, koji su povezani s hormonskim poremećajima, problemima sa plodnošću i rakom. Kada se plastika zagreva, oslobađa dioksine – otrovna jedinjenja.
Savet: Ako vidite oznaku 3 ili PVC, izbegavajte ih što je više moguće – posebno za hranu i piće.
LDPE (polietilen niske gustine) – bolji izbor, ali nije savršen
Gde ga možemo naći?
U plastičnim kesama, pakovanju hleba, smrznutoj hrani i stisnutim bocama (npr. kečap, med). Uglavnom se smatra bezbednim jer ne ispušta štetne hemikalije, ali nije najbolji izbor za toplu hranu ili piće jer može da počne da se raspada na visokim temperaturama.
Savet: Iako nije opasno, odlučite se za prirodne materijale poput stakla, nerdjajućeg čelika ili papirne ambalaže.
PP (polipropilen) – najsigurnija plastika
Gde ga možemo naći?
U ambalaži od jogurta, loncima za supu, slamkama, čepovima za boce i ambalaži za lekove. PP je otporan na toplotu, ne ispušta otrovne materije i ne upija hemikalije. Zato je jedan od najboljih izbora za čuvanje hrane i pića.
Savet: Ako kupujete boce za višekratnu upotrebu, birajte one koje su označene brojem 5 (PP).
PS (polistiren) – izbegavati
Gde ga možemo naći?
U pakovanju brze hrane, plastičnim tanjirima, šoljama za kafu i plastičnim viljuškama. Polistiren može ispuštati stiren, koji je povezan s rakom i problemima s hormonima. Posebno je opasno ako se u njega sipaju tople tečnosti (npr. kafa u plastičnim čašama).
Savet: Bolje je koristiti papirne šolje za kafu i izbegavati brzu hranu pakovanu u PS ambalažu.
PC i ostala plastika – nije uvek sigurno
Gde je možemo naći?
U plastičnim bocama za višekratnu upotrebu, flašicama za bebe, ambalaži za sportska pića i nekim limenkama. Plastika sa brojem 7 je problematična jer često sadrži bisfenol A (BPA), koji se povezuje s hormonskim poremećajima, gojaznošću i problemima sa plodnošću. Neki proizvodi s ovom oznakom ne sadrže BPA, ali nije uvek jasno koja je plastika zapravo bezbedna.
(Lepa i srećna)
