Konzumacija jednog avokada dnevno može pomoći u snižavanju "lošeg" holesterola i smanjiti rizik od srčanih bolesti, pokazalo je istraživanje koje je povezalo ovu namirnicu s nižim nivoima holesterola.
Avokado je bogat mononezasićenim mastima, vlaknima i važnim vitaminima poput E, K i B6. Nova analiza pokazuje da redovna konzumacija može sniziti holesterol u roku od šest meseci.
Prema rezultatima objavljenim u časopisu Journal of Clinical Lipidology, kod osoba koje su šest meseci jele jedan avokado dnevno zabeleženo je smanjenje čestica lipoproteina niske gustine (LDL), poznatog kao "loš" holesterol.
Takvo smanjenje odgovara otprilike četiri odsto manjem riziku od srčanih bolesti.
Kako je sprovedeno istraživanje?
Istraživači su analizirali podatke iz studije "Habitual Diet and Avocado Trial", u kojoj je učestvovalo 786 odraslih osoba starijih od 25 godina s abdominalnom gojaznošću.
Učesnici su imali povećan obim struka, veći od 101 centimetar kod muškaraca i 89 centimetara kod žena. Nasumično su podeljeni u dve grupe. Jedna grupa nastavila je da se hrani kao i ranije, dok je druga svakodnevno u svoju ishranu dodala jedan avokado, bez drugih promena u načinu ishrane.
Avokado nije uticao na kilograme, ali jeste na holesterol
Rezultati su pokazali da svakodnevno jedenje avokada nije dovelo do promena u telesnoj težini ni obimu struka, ali jeste uticalo na nivo LDL čestica u krvi.
Analiza uzoraka krvi pre i nakon istraživanja pokazala je da su učesnici koji su svakodnevno jeli avokado imali u proseku 49 nanomola po litru manje LDL čestica u odnosu na kontrolnu grupu.
Glavna autorka istraživanja, Džanhavi Damani sa Univerziteta Pensilvanija Stejt, objasnila je da bi za taj efekat mogli biti zaslužni sastojci avokada.
- Avokado sadrži nekoliko nutrijenata koji se povezuju sa boljim zdravljem srca i metabolizma, među kojima su mononezasićene masti, prehrambena vlakna i fitosteroli. Jedan avokado obezbeđuje oko devet grama vlakana i prirodne fitosterole, koji su verovatno povezani sa smanjenjem LDL čestica - rekla je Damani.
Naučnici procenjuju da bi ovakav pad LDL holesterola mogao značiti oko četiri odsto manji rizik od srčanih bolesti. Iako je reč o relativno skromnom poboljšanju u poređenju s potpunom promenom ishrane, istraživači ističu da su male i jednostavne promene često lakše dugoročno održive.
Viša autorka studije, Kristina Petersen, naglasila je da zdrava ishrana u celini ima veći uticaj na zdravlje srca, ali i male promene mogu biti koristan početak.
- Iako će opšte poboljšanje ishrane verovatno imati veći uticaj na zdravlje srca, prepoznavanje malih, izvodljivih promena može pomoći ljudima da vremenom postignu održiva poboljšanja - poručila je Petersen.
Koje vrednosti holesterola se smatraju visokima?
Nivo holesterola može se proveriti jedino analizom krvi, kojom se mere ukupni holesterol, "dobri" HDL holesterol i "loš" non-HDL holesterol.
Ciljne vrednosti zavise od uzrasta, zdravstvenog stanja i ukupnog rizika od kardiovaskularnih bolesti, ali se generalno smatra da bi ukupni holesterol trebalo da bude niži od 5 mmol/L.
HDL holesterol, koji se često naziva "dobrim" holesterolom, trebalo bi da bude iznad 1,0 mmol/L kod muškaraca i iznad 1,2 mmol/L kod žena. Vrednost non-HDL holesterola trebalo bi da bude ispod 4 mmol/L.
Ako ste zabrinuti zbog svojih vrednosti holesterola, najbolje je da razgovarate s lekarom koji može proceniti rezultate u kontekstu vašeg ukupnog zdravstvenog stanja.
(Index.hr)
BONUS VIDEO
