Конзумација једног авокада дневно може помоћи у снижавању "лошег" холестерола и смањити ризик од срчаних болести, показало је истраживање које је повезало ову намирницу с нижим нивоима холестерола.
Авокадо је богат мононезасићеним мастима, влакнима и важним витаминима попут Е, К и Б6. Нова анализа показује да редовна конзумација може снизити холестерол у року од шест месеци.
Према резултатима објављеним у часопису Јоурнал оф Цлиницал Липидологy, код особа које су шест месеци јеле један авокадо дневно забележено је смањење честица липопротеина ниске густине (ЛДЛ), познатог као "лош" холестерол.
Такво смањење одговара отприлике четири одсто мањем ризику од срчаних болести.
Како је спроведено истраживање?
Истраживачи су анализирали податке из студије "Хабитуал Диет анд Авоцадо Триал", у којој је учествовало 786 одраслих особа старијих од 25 година с абдоминалном гојазношћу.
Учесници су имали повећан обим струка, већи од 101 центиметар код мушкараца и 89 центиметара код жена. Насумично су подељени у две групе. Једна група наставила је да се храни као и раније, док је друга свакодневно у своју исхрану додала један авокадо, без других промена у начину исхране.
Авокадо није утицао на килограме, али јесте на холестерол
Резултати су показали да свакодневно једење авокада није довело до промена у телесној тежини ни обиму струка, али јесте утицало на ниво ЛДЛ честица у крви.
Анализа узорака крви пре и након истраживања показала је да су учесници који су свакодневно јели авокадо имали у просеку 49 наномола по литру мање ЛДЛ честица у односу на контролну групу.
Главна ауторка истраживања, Џанхави Дамани са Универзитета Пенсилванија Стејт, објаснила је да би за тај ефекат могли бити заслужни састојци авокада.
- Авокадо садржи неколико нутријената који се повезују са бољим здрављем срца и метаболизма, међу којима су мононезасићене масти, прехрамбена влакна и фитостероли. Један авокадо обезбеђује око девет грама влакана и природне фитостероле, који су вероватно повезани са смањењем ЛДЛ честица - рекла је Дамани.
Научници процењују да би овакав пад ЛДЛ холестерола могао значити око четири одсто мањи ризик од срчаних болести. Иако је реч о релативно скромном побољшању у поређењу с потпуном променом исхране, истраживачи истичу да су мале и једноставне промене често лакше дугорочно одрживе.
Виша ауторка студије, Кристина Петерсен, нагласила је да здрава исхрана у целини има већи утицај на здравље срца, али и мале промене могу бити користан почетак.
- Иако ће опште побољшање исхране вероватно имати већи утицај на здравље срца, препознавање малих, изводљивих промена може помоћи људима да временом постигну одржива побољшања - поручила је Петерсен.
Које вредности холестерола се сматрају високима?
Ниво холестерола може се проверити једино анализом крви, којом се мере укупни холестерол, "добри" ХДЛ холестерол и "лош" нон-ХДЛ холестерол.
Циљне вредности зависе од узраста, здравственог стања и укупног ризика од кардиоваскуларних болести, али се генерално сматра да би укупни холестерол требало да буде нижи од 5 ммол/Л.
ХДЛ холестерол, који се често назива "добрим" холестеролом, требало би да буде изнад 1,0 ммол/Л код мушкараца и изнад 1,2 ммол/Л код жена. Вредност нон-ХДЛ холестерола требало би да буде испод 4 ммол/Л.
Ако сте забринути због својих вредности холестерола, најбоље је да разговарате с лекаром који може проценити резултате у контексту вашег укупног здравственог стања.
(Индеx.хр)
БОНУС ВИДЕО
