Pravilna ishrana i doručak imaju ključnu ulogu u očuvanju zdravlja celokupnog organizma. Za sve koji se bore sa povišenim holesterolom, ovaj obrok predstavlja izuzetno važan deo svakodnevne rutine.
Pored samog izbora namirnica, istraživanja pokazuju i vreme doručka ima izuzetan uticaj na nivo holesterola.
Momenat u kom se obrok konzumira može značajno da utiče na metabolizam, dok preskakanje stvara zdravstvene tegobe. Zbog toga se velika pažnja posvećuje pravim navikama i satnici na samom početku dana.
Doručak se jede u roku od dva sata nakon buđenja
Doručak ne samo da obezbeđuje energiju i suzbija glad, već može i da pomogne u upravljanju holesterolom. Za one sa visokim LDL - "lošim" holesterolom, istraživanja su pokazala da jedenje u okviru prva dva sata od buđenja može da bude korisno, a razloga je više:
- Svakodnevno jedenje doručka povezano je sa nižim LDL-om: više studija je povezalo ovu naviku sa nižim LDL holesterolom i višim nivoima lipoproteina visoke gustine (HDL), ili "dobrog" holesterola.
- Preskakanje doručka može da poveća rizik od visokog holesterola: studije su otkrile i da preskakanje doručka povećava rizik od visokog holesterola kod adolescenata i mlađih odraslih osoba.
- Jedenje zdravog doručka može da poveća HDL: studije su otkrile i da kada su starije odrasle osobe konzumirale visokokvalitetan doručak, da su povećale svoj nivoe HDL-a i smanjile nivo triglicerida.
Korišćenje doručka kao pomoći u upravljanju holesterolom
Pored toga što treba voditi računa da doručak bude redovan, važno je i da obrok kojim se započinje dan bude zdrav i dobro izbalansiran:
- Konzumacija voća i povrća: voće i povrće obiluju esencijalnim vitaminima, mineralima, vlaknima i korisnim biljnim jedinjenjima.
- Povećanje unosa vlakana: hrana za doručak sa visokim sadržajem vlakana, kao što su žitarice od celog zrna, ovsena kaša i sveže voće, pomaže u poboljšanju varenja i smanjuje količinu holesterola koju creva apsorbuju.
- Izbegavanje mesnih prerađevina: zbog visokog nivoa zasićenih masti i natrijuma jutarnja konzumacija slanine, kobasica i drugog prerađenog mesa može da poveća nivo LDL holesterola.
- Oprez sa hranom bogatom solju: slana hrana i namirnice sa visokim sadržajem natrijuma ne utiču direktno na nivoe holesterola, ali povećavaju rizik od bolesti srca, srčanog udara i srodnih zdravstvenih problema.
- Povećanje unosa omega-3 masnih kiselina: dimljeni losos, kalifornijska pastrmka, druga riba i pojedini jogurti bogati su zdravim omega-3 masnim kiselinama, čija konzumacija pomaže u smanjenju nivoa LDL-a i triglicerida.
(Blic)
BONUS VIDEO
