Kada temperature premaše trideseti podeok, naš organizam ulazi u režim preživljavanja. Svakodnevne navike, pa i način ishrane, postaju važnije nego što mislimo – jer baš ono što stavimo na tanjir može odrediti da li ćemo vrućinu podnositi lakše ili teže.
Vrućine ne utiču samo na raspoloženje, već i na rad unutrašnjih organa, cirkulaciju i hormonsku ravnotežu. Zato je u letnjem periodu važno prilagoditi ishranu — ne samo da bismo se rashladili, već i da bismo pomogli telu da lakše funkcioniše.
Namirnice koje rashlađuju i hrane
1. Sve što je puno vode – telu prija
Voće i povrće bogato vodom, poput lubenice, dinje, krastavca, tikvice i paradajza, ne samo da hidrira, već i unosi neophodne vitamine i minerale. Lubenica, na primer, u sebi sadrži likopen koji čuva srce, a krastavac osvežava i čisti organizam.
2. Jogurt i kiselo mleko
Ovi mlečni proizvodi nisu samo laki za varenje — sadrže probiotike koji čuvaju zdravlje creva, ali i „smiruju“ telesnu temperaturu. Uz voće ili kao dodatak obroku, predstavljaju savršenu letnju užinu.
3. Nana i bosiljak – mali zeleni saveznici
Listići nane i bosiljka, posebno u vodi ili domaćim limunadama, imaju prirodan efekat hlađenja i ujedno pomažu varenju. Prirodno, aromatično i – lekovito.
4. Hladne čorbice i lagane salate
Supe na bazi povrća, bilo da su bistre ili kremaste, mogu biti odličan obrok i prijatno rashlađenje, naročito ako su servirane mlake. Uz njih — sezonska salata sa maslinovim uljem, limunom ili jogurtom, pun pogodak.
Šta izbegavati kada spoljna temperatura preti organizmu
1. Masno i teško — telo kaže „ne“
Pržena hrana, pohovano meso, brza hrana ili obroci bogati teškim sosovima opterećuju digestivni sistem. Varenje zahteva energiju, a energija podiže telesnu temperaturu — zato nakon teškog ručka mnogi osete umor, malaksalost i znojenje.
2. Začinjena hrana – dodatna vrućina iznutra
LJute papričice i začinski sosovi mogu podstaći znojenje, ali ujedno dovode do dehidratacije i osećaja nelagode. Umerenost je ključ — leti je bolje birati sveži ukus, nego vatru na jeziku.
3. Kafa i alkohol – obmana u čaši
Iako deluju kao trenutno osvežavajući izbor, kafa i alkohol zapravo dehidriraju. Alkohol širi krvne sudove i ubrzava gubitak tečnosti, dok kafa deluje kao blaži diuretik — oba napitka mogu dovesti do glavobolje, padova energije i iscrpljenosti tokom vrelih dana.
4. Gazirana pića – šećer umesto vode
Jedan gutljaj deluje spasonosno, ali velika količina šećera u gaziranim pićima doprinosi dehidrataciji i izaziva oscilacije u nivou šećera u krvi. Umesto toga, voda sa limunom, nana ili krastavac u vodi – zdravije i delotvornije opcije.
Najvažnije: hidracija, hidracija, hidracija Koliko god dobra bila ishrana, ukoliko ne unosimo dovoljno tečnosti – nećemo se osećati dobro. Pored vode, dobar izbor su bistre supe, hladni čajevi i smutiji. Važno je piti pre nego što osetimo žeđ — jer žeđ je već znak dehidracije.
Leto nije vreme za teške zalogaje, već za lake ukuse i usklađenost sa telom. Neka tanjir bude šaren, osvežavajuć i jednostavan — baš kao i leto koje volimo.
