Roditelji često ulažu veliki trud kako bi deca bila uspešna - uče ih rečima, pravilima ponašanja i svakodnevnim rutinama. Ali, postoji jedna tiha, ali presudna veština koja određuje hoće li dete biti srećno i stabilno u životu: samosvest.
Dečja psihološkinja Rim Rauda koja je godinama proučavala odnose roditelja i dece, tvrdi da je upravo to najvažnija veština kojoj možemo da naučimo svoje mališane.
To znači da dete zna da prepozna i razume svoja osećanja, potrebe i unutrašnji glas. Deca koja se osećaju sigurno u tome ko su, lakše se nose sa izazovima, odnose se bolje prema drugima i donose zdravije odluke. Ako toj povezanosti nedostaje temelj, njihovo samopouzdanje može lako da se uruši.
Šta može da nas udalji od sebe?
Često to činimo nehotice, dobronamernim rečenicama koje zapravo umanjuju detetove emocije. Na primer:
- Dete plače jer ste mu uzeli igračku, a vi kažete: "Ma nije to ništa."
- Kaže da se boji mraka, a vi odgovorite: "Nemaš razloga za strah."
Time šaljemo poruku da osećaji koje doživljavaju nisu važni, ili da su netačni. Ako se to ponavlja, dete počinje da sumnja u svoja osećanja i gubi vezu sa sobom. Dugoročno, to može da dovede do anksioznosti, nesigurnosti ili povlačenja.
Zašto je ta povezanost toliko važna?
Deca koja razumeju sebe:
- lakše podnose stres i razočaranja,
- veruju svojim instinktima,
- postavljaju zdrave granice,
- manje su podložna uticaju vršnjaka.
Kako razvijati tu veštinu kod dece?
Dobre vesti: ne morate da menjate sve. Dovoljne su male, svakodnevne promene u pristupu. Rauda predlaže sedam jednostavnih koraka.
Potvrdite osećanja, ne umanjujte ih
Umesto: "Nije to ništa.", pokušajte da kažete: "Vidim da si tužan, to ti je važno." Dete tako uči da su njegova osećanja stvarna i da sme da ih izrazi.
Pokažite prihvatanje, čak i kad je teško
Dopustite detetu da bude ljuto, zbunjeno ili uplašeno, bez osude. Kad se oseća prihvaćeno i u tim trenucima, raste mu poverenje u sebe.
Dajte im prostor za odluke
Manje preteranog kontrolisanja, više slobode. Dopustite im da biraju odeću, rešavaju manje sukobe ili odluče kako će da provedu slobodno vreme, u skladu sa uzrastom.
Budite im primer
Govorite o svojim emocijama. Na primer: "Osećam se umorno, treba mi trenutak tišine." Dete tako uči da je u redu imati osećanja i da može da ih izrazi bez srama.
Izražavajte se saosećajno
Pitanja poput "Zašto si to uradio?" zamenite sa: "Kako si se tada osećao?" To podstiče promišljanje o sopstvenim postupcima i razvija sposobnost razmišljanja o sebi.
Posmatrajte šta se krije iza ponašanja
Ako dete viče ili se ponaša burno, pitajte se: "Šta mu zapravo treba?" Umesto da ga osudite, pokušajte da ga razumete.
Pohvalite ko su, ne samo šta rade
Ne hvalite samo postignuća. Recite i: "Baš si brižan prema prijateljima." "Sviđa mi se koliko si znatiželjan." To im pomaže da se osećaju voljeno bez obzira na uspeh.
(Yumama)
