Slavni muzičar Sting, otac šestoro dece i deda devetogodišnjeg Akire, poznat je po bezbrojnim nastupima i hitovima, ali jedan snimak sa njegovim unukom izazvao je posebne emocije kod javnosti.
Ova dirljiva scena postala je snažan simbol podrške za sve porodice koje se svakodnevno suočavaju sa razvojnim izazovima kod dece.
Akira Roug Kantrovic, rođen 2016. godine, unuk je Stinga i Trudi Stajler, a sin njihove ćerke Miki Samner i njenog bivšeg partnera Krisa Kantrovica. Još 2021. godine, Miki je u ličnom eseju podelila javnosti da njen sin ima ozbiljne razvojne teškoće.
„U ovom trenutku, Akira ne govori, ne hoda, slabo čuje na oba uha, ima hipotoniju i generalno kasni u razvoju“, napisala je glumica.
Hipotonija, poznata i kao snižen mišićni tonus, utiče na motoriku i telesnu stabilnost kod beba, što može da predstavlja značajnu prepreku u ranom razvoju. Ipak, uprkos svemu, mali Akira odrasta u okruženju ispunjenom ljubavlju i podrškom.
Sting, danas 73-godišnjak, posvećen je unuku sa velikom nežnošću, a cela porodica aktivno učestvuje u njegovom razvoju. Emotivan snimak koji prikazuje dedu i unuka kako dele nežne trenutke ganuo je publiku širom sveta. Reakcije su bile brojne, a među njima i komentar slavne pevačice Eni Lenoks:
„Tako nežno“, napisala je ona, reagujući na video.
Miki Samner, najstarije dete iz braka Stinga i Trudi, danas ima 41 godinu. Par zajedno ima četvoro dece – Džejka (40), Eliota (34) i Đakoma (29), dok Sting iz prethodnog braka ima još dvoje – sina od 48 i ćerku staru 43 godine.
U svom eseju, Miki je podelila i teškoće kroz koje je prošla kao majka deteta sa posebnim potrebama. Nakon porođaja kod kuće, problemi su se brzo javili – Akira je odbijao dojenje, a njegovo zdravstveno stanje se pogoršalo do te mere da je hospitalizovan i smešten u inkubator.
„Mislila sam da ću izgubiti razum, ali onda sam sebi rekla: ti si majka, ne smeš da odustaneš“, iskreno je priznala.
Kao mnoge majke u sličnim situacijama, i Miki je osećala bolnu zavist dok je posmatrala drugu decu, bez teškoća kroz koje njen sin prolazi. Godinama je tragala za rešenjima – od lekara do alternativnih terapija – dok nije stigla do važne unutrašnje spoznaje:
„Može li mu se jednostavno dopustiti da bude svoj?… To je bio trenutak dubokog učenja za mene. Još učim.“
Miki nije krila ni borbu sa sopstvenim mentalnim zdravljem. Otvoreno je govorila o postporođajnoj anksioznosti i opsesivno-kompulzivnom poremećaju, naglašavajući koliko je majčinstvo u njenom slučaju bilo izazovno, ali i ispunjeno svetlim trenucima.
„U danima kada me obuzima teskoba, kada se brinem za njegovu budućnost, uvek se setim: ljudi se osećaju dobro u njegovom prisustvu. On je poput sunca. Moje malo moćno sunce“, napisala je.
Na kraju, Miki je odlučila da umesto borbe protiv sveta, izabere da ga sanja drukčijim:
„Sada biram da sanjam o svetu u kojem će Akira biti prihvaćen upravo onakav kakav jeste. Sanjam o svetu u kojem će imati jednake mogućnosti. I verujem da je više nego u redu ciljati ka zvezdama, jer svemir je lep, tajanstven i pripada svima – bez obzira na sposobnosti.“
(Nova)
