Napukao paradajz nije za bacanje, evo šta treba da uradite da ne propadne.
Petnaest litara vode za jednu noć posle suvog julskog dana, i sutradan pola žbuna paradajza ima raspukline kao da ih je neko zasekao nožem. Frustrira, znam. Ali paradajz puca posle kiše ne zato što je kiša „loša“, već zato što je korenu prvo nedostajala voda, pa je odjednom dobio previše. Plod nabubri iznutra brže nego što kožica stigne da se rastegne, i pukne.
Naglo zalivanje je pravi krivac, ne sama kiša
Suša, pa poplava. To je ceo problem u dve reči. Kad zemlja u bašti nedelju dana bude tvrda i ispucala, koren se navikne na malo vode. Onda padne 20 litara po kvadratu za sat vremena, plod povuče svu tu tečnost, i debeli đardinal ili volovsko srce prsne po vrhu. Manji, čvrsti sorte kao „san marzano“ pucaju ređe jer imaju deblju kožicu.
Uberite napukle isto veče, ne čekajte jutro
Napukao paradajz nije za bacanje, ali radi na sat. Kroz pukotinu za jednu toplu noć ulazi vlaga i plesan, i do jutra oko rane se pojavi bela ili crna prevlaka. Zato prođite kroz red čim kiša stane, oberite sve što je puklo, isecite oštećeni deo i pojedite ga za dan, dva. Zdrave, celom kožicom pokrivene plodove ostavite na žbunu.
Malč je najjeftinija zaštita koju imate kod kuće
Sloj slame, pokošene trave ili čak kartona oko stabla drži vlagu u zemlji ravnomerno. Kad zemlja ne presuši između zalivanja, ni posle kiše nema onog naglog skoka. Debljina od pet do sedam santimetara je dovoljna. Većina nas ionako baca pokošenu travu, a ona ovde radi posao koji inače plaćamo kroz istrunuo rod.
Zlatni trik: umesto obilnog zalivanja jednom nedeljno, sipajte po 2 litra vode uz svako stablo svaki drugi dan. Ravnomerna vlaga znači da pucanje paradajza posle kiše gotovo nestane, jer koren više ne „gladuje“ pa se ne prejeda čim padne kiša.
Zašto baš vrh i ramena ploda pucaju
Voda i hranljive materije se u plodu skupljaju odozgo. Vrh i deo oko peteljke prvi nabubre, pa tu kožica popušta u prstenastim ili radijalnim pukotinama. Prezreli plodovi pucaju najlakše jer im je kožica već mekana. Zato ne ostavljajte crvene plodove na žbunu „još koji dan da omekšaju“, nego ih berite čim porumene.
(Krstarica)
BONUS VIDEO:
