Voditeljka Dea Đurđević nakon jezive nesreće koju je imala pokazala je koliki je borac, te nikada nije želela da je sažaljevaju zbog agonije kroz koju je prošla.
Dea je sada istakla da je preživela kada je udario autobus i da se seća samo lepih trenutaka.
- Kad me neko pogleda sa onim sažaljivim pogledom, pitam da li bi preživeo ono što sam ja preživela. Nema šta da kukaš , teraš dalje i pamtiš samo smeh. Smeha se najviše iz bolnice sećam. Ne želim da me bilo ko sažaljeva. Borac sam i pobednik, udario me autobus od 10 tona i to sam preživela - rekla je Dea sada.
Đurđevićeva je ranije govorila o teškoj nesreći i prisetila se trenutka kada je završila u bolnici.
- Ja sam dva dana pre te nezgode vadila umnjake, mama mi je govorila da ne moram da idem na posao. Ja sam tog 7. februara krenula na posao, poledica je bila. Usporila sam i devojka me je udarila od pozadi i parkirala me je na ćošak Dragiše Mišovića, a oni da mi se zahvale što su sredili to nakon nesreće. Ja sam izašla i videla šta je sa kolima ali nije bilo strašno, pa sam zvala našu producentkinju da ću kasniti jer nisam znala da li ćemo zvati policiju i samo u jednom momentu čujem "Pazi" ja dižem glavu, vidim farove... Podigla sam levu ruku, i od tada levu ruku nisam više mogla da pomerim kao do tada - ispričala je Dea tada i dodala:
- Videla sam svoju ruku, u tom trunutku mi je zvonio telefon, a ja nisam mogla od bola ništa da uradim. Prišla mi je devojka i ja sam zvala moju majku pa Mladena, i rekla sam da se vidimo na VMA jer je bila sreda a VMA je tada dežuran. U sekundi sam shvatila šta se dešava, pomislila sam da ću umreti sama, jer mi niko nije prilazio... U jednom momentu sam videla svoje kolege, tu su bili snimatelji, čula sam Sarapu. Hitna pomoć je mene stavila na spinalnu dasku, i spasili su me da ne ostanem u kolicima - rekla je Dea.
Kako je tada otkrila, Đurđevićeva nije želela da je majka vidi bez ruke.
- Sećam se kada sam stigla na VMA da su mi rekli šta se sve dešava i da me pitali za ruku. Oni su meni davali da vidim moju majku pre operacije, ali sam tražila da me pokriju do vrata da me ne bi videla bez ruke... Ja sam znala da ću preživeti, ali sam posle šest meseci mrzela ljude, ali sam sve prevazišla uz pomoć psihijatra - kaže voditeljka za podkast "Bez ljutnje, molim".
(Informer)
