Док испуњава многа лична, породична и друштвена очекивања, ниво стреса за жену понекад постаје преплављујући када изазива стање напетости, потиштености и љутње, и лако уводи у стање које се зове блага депресија. Због чега жене чешће развијају депресију од мушкараца и како се може решити овај проблем, одговара специјалиста неуропсихијатрије, проф. др Невена Чаловска Херцог.
Већ 113 година се обележава међународни дан жена, 8. март , израстао из борбе за боље услове рада жена, њихово демократско право гласа, обављање јавних функција, борбе против дискриминације при запошљавању... Стечена родна равноправност, поред значајних доприноса опшој добробити жене, умножила је и оптеретила бројне улоге у којима данас жена живи. Са сигурношћу се зна да је пораст благих форми депресије директно повезан са умножавањем улога које данас свакодневно оптерећују жене.
Додатно, двогодишња пандемијска криза је глобално угрозила ментално здравље.
Резултати показују да је учесталост депресивног поремећаја пре епидемије износио приближно 2.4% у општој популацији, док скорија истраживања указују на пораст ове учесталости током епидемије за 30%. Депресивност се знатно чешће јавља код жена (2:1), а разлика у односу на пол је стална без обзира на животно доба, а и пандемију.
Проф. др Невена Чаловска Херцог, спец. неуропсихијатрије
Ова разлика се повезује са хроничним стресом којим су данас жене изложене преузимајући све већи број улога у друштву. Поруке и митови о успешној жени, који се данас пласирају између осталог кроз литературу, кинематографију, кроз медије, захтевају од жене да буде добра домаћица, савршена мајка, верна и посвећена супруга, ефикасна и амбициозна запослена жена. Велики терет за жену су њена лична, али и велика очекивања средине (породице, друштва, послодавца ).
Појаву да су жене чешће депресивне, стручна литература и искуство из праксе везују и за хормонске промене. Сматра се да су женски хормони (естроген и прогестерон) чији се нивои мењају током менструалног циклуса, као и њихова интеракција са серотонином, норадреналином и допамином повезани са депресијом.
На листи фактора ризика за избијање, одржавање и усложњавање депресије поред женског пола, налазе се и особе млађег животног доба.Депресија се најчешће испољава у периоду између 20. и 40. године. На њен развој утичу и наслеђе, низак социоекономски статус, али и брачни статус који се сматра најзначајнијим фактором ризика за депресију . Наиме, истраживања су показала да удате жене, а неожењени мушкарци чешће испољавају депресивност.
Фото: промо
Сложеност и преплављеност стресогеним догађајима стварају основ за развој депресије. Велика учесталост стресогених животних догађаја који претходе појави прве епизоде депресије указују на значај психосоцијалних чинилаца. Као важан фактор ризика за развој депресије сматра се губитак родитеља пре 11. године живота. Ране трауме, емоционално, сексуално и физичко злостављање у раном детињству и раздвајање од родитеља значајно су повезани са депресијом у каснијем животном добу. Утврђено је да су код особа које су биле злостављане у детињству десет пута чешће развија депресија у одраслом добу. Ипак, без обзира на интензитет и врсту стресора, од изузетног је значаја смисао који особа даје преживљеном стресном догађају, који је увек високо личан и специфичан.
Животни догађаји и промене које могу проузроковати депресивна стања укључују: рођење детета, менопаузу, финансијске тешкоће, незапосленост, стрес (на послу, код куће, образовним установама, породици, условима живота и др.). Такође, дијагноза озбиљне соматске болести, вршњачко насиље, губитак блиске особе, друштвена изолованост, проблеми у партнерским односима, љубомора, развод, тешке повреде, пандемије, ратови…
Према интезитету симптома депресије се деле на благе, умерене и тешке. Код благе депресије особе обично могу да раде са мањим тешкоћама у социјалном или радном окружењу и углавном не престану да воде свој свакодневни живот. Ипак, све теже им је да раде и сами себи изгледају мање вредни.
Жене са благом депресијом се најчешће жале на константан умор који се не повлачи ни након спавања. За обављање свакодневних задатака улажу велики психички и физички напор и наводе да су изгубиле осећај уживања и интересовања за ситуације које су им до скоро представљале задовољство. Симптоми благе депресије су још и заборавност, пад енергије и концентрације, пад сексуалне жеље, поремећај спавања, али и напетост и забринутост. Неретко се јавља и низ других необјашњивих тегоба попут стомачних проблема, главобоље, болова у кичми и зглобовима, што спада у домен маскираних депресија (прикривених телесним симптомима).
Благи депресивни поремећаји се могу лечити и неопходно их је лечити..
Код благих депресија, иако ефикасни, антидепресиви не морају бити прва линија лечења. Треба бирати препарате који су потпуно испитани и чије је дејство доказано у бројним студијама.Тенсилен® је природни препарат, на бази САМе и комплекса Б витамина. Састојци из Тенсилен® а на природан начин подижу нивое серотонина и других неуротрансмитера и помажу да се отклони напетост, обнови енергија, побољша расположење и поспеши свакодневно психосоцијално функционисање.
