Постпорођајна депресија је дијагноза коју научници све чешће уочавају и код очева.
Тим научника са шведског Каролинска института, у сарадњи са Универзитетом Сечуан у Кини, анализирао је податке о више од 1.096.000 очева у Шведској, просечне старости 33,8 година у тренутку рођења детета, чија су деца рођена између 2003. и 2021. године. Резултати ове студије објављени су почетком 2026. године у угледном медицинском часопису ЈАМА Нетwорк Опен.
Истраживачи су дошли до неочекиваног закључка: током партнеркине трудноће и непосредно након порођаја, код очева је заправо забележена мања вероватноћа дијагностиковања психијатријских поремећаја - депресија и поремећаји повезаних са стресом, него пре зачећа. Ова фаза је деловала као привремени "штит". Међутим, та заштита била је само привремена.
Како се ближио крај прве године од рођења детета, учесталост дијагноза депресије и поремећаја повезаних са стресом скочила је за око 30 одсто у поређењу са периодом пре трудноће.
Коауторка студије Ђинг Жоу са Каролинска института објашњава да прелазак у очинство са собом носи читав низ нових стресора. Међу њима су нарушавање односа са партнерком услед смањене комуникације и емоционалне блискости, хронични недостатак сна и повећан финансијски притисак – фактори који постепено и кумулативно повећавају ризик од погоршања менталног здравља оца.
Аутори студије због тога наглашавају хитну потребу за дугорочним праћењем менталног здравља очева, посебно у каснијем периоду након порођаја, а не само током првих неколико недеља које су углавном у фокусу јавности.
Зашто је постпорођајну депресију код мушкараца тако тешко препознати
Процењује се да отприлике један од десет очева може доживети постпорођајну депресију, али се тек код сваког десетог међу њима постави званична дијагноза, што је само делић стварног броја. Овај ризик драстично расте уколико и партнерка пати од постпорођајне депресије – у том случају, вероватноћа да ће оболети и отац достиже скоро 50 одсто.
Психолог Брет А. Билер из Медицинског центра Универзитета Хакенсак у САД објашњава овај феномен и са биолошке тачке гледишта: новопечени очеви пролазе кроз хормонске промене, укључујући пад тестостерона и пораст естрогена и кортизола. Реч је о еволуционом механизму који би требало да појача приврженост детету, али истовремено мушкарце чини подложнијим депресији и анксиозности.
Према речима аутора шведске студије, ниска стопа дијагностиковања делом је последица тога што многи очеви свесно потискују или умањују своје симптоме.
Како преноси Даилy Маил, "неки очеви минимизирају или интернализују сопствене симптоме и избегавају тражење помоћи" јер не желе да скрећу пажњу са потреба своје партнерке док је она трудна и док брине о беби.
У чему се разликује постпорођајна депресија код мајки и очева
Постпорођајна депресија код мајки погађа отприлике једну од седам или осам жена. Симптоми се најчешће јављају рано – већ током саме трудноће или у првим месецима након порођаја, када су хормонске и животне промене најнаглије.
Код очева је ситуација знатно подмуклија.
Иако погађа отприлике једног од десет мушкараца, код њих се депресија развија знатно касније, са учесталошћу која драстично расте тек крајем прве године од рођења детета.
(Блиц)
