Бели лук је краљ српске кухиње, главни зачин многих куваних јела, али да би дао ручку праву арому, важно је да га на прави начин припремите.
Бели лук многи називају „зачином богова“. Незаобилазан је део домаће кухиње, даје посебну арому јелима, а често се користи и као природни савезник током прехлада и умора. Ипак, иако делује као једноставан састојак, са белим луком треба знати правилно поступати.
Ако се користи погрешно, може да изгуби арому, постане горак или чак потпуно поквари укус јела.
Пажљиво бирајте бели лук
Када купујете бели лук, обратите пажњу на његов изглед. Главица треба да буде чврста, сува и еластична. Избегавајте оне које су мекане, имају тамне флеке, буђ или знакове труљења. Ако бели лук изгледа старо и лоше, велика је вероватноћа да такав и јесте – зато га немојте куповати.
Чувајте га на правом месту
Једна од најчешћих грешака јесте неправилно чување белог лука. Да би остао свеж и задржао арому, најбоље га је држати на собној температури, на сувом, тамном и проветреном месту. Идеалне су папирне кесе или мрежасте врећице. Ољуштене или исецкане ченове ставите у затворену посуду и чувајте у фрижидеру. Важно: бели лук није добро замрзавати јер може изгубити део укуса и текстуре.
Највећа грешка – додавање белог лука прерано
Ово је грешка коју многи праве када додају бели лук у кувано јело, а то ује да га ставе на почетку кувања и оставе га дуго на ватри. Бели лук врло брзо загори, а када се то деси, постаје горак и може да поквари цело јело. Најбоље је додати га касније, када је јело већ делимично припремљено. Ако нисте сигурни када да га убаците, боље је додати га мало касније него прерано.
Не пржите га на јакој ватри
Бели лук не воли високе температуре. Најбоље је да се кратко пропржи на умереној ватри како би пустио арому. Чим почне да добија златну боју, време је да додате остале састојке и смањите температуру. Препечен бели лук постаје тврд, горак и непријатан за јело.
Преса за бели лук није увек најбољи избор
Иако делује практично, преса за бели лук није идеална за сва јела. Када се бели лук претвори у кашу, укус постаје јачи и оштрији, а ситни комадићи лако могу да изгоре током кувања. За већину јела боље је да га ситно исецкате ножем – тако ће укус бити блажи и ароматичнији.
Сецкајте га равномерно
Ако правите различите величине комадића, неки ће изгорети док се други још неће довољно обрадити. Зато покушајте да исечете бели лук на приближно једнаке делове како би се равномерно скувао. Не брините ако бели лук постане плав или зелен. Понекад бели лук може добити плавичасту или зеленкасту боју, што многе забрине.
То није знак да је покварен. До промене боје долази због природних хемијских реакција сумпора из белог лука са одређеним састојцима, попут киселине из лимуна или минерала из воде. Такав бели лук је безбедан за употребу.
Уклоните зелену клицу из старог белог лука
Ако се у средини чена појави зелена клица, није опасна, али може дати горак укус. Код младог белог лука она углавном не смета, али код старијег је боље уклонити је пре кувања.
Свеж бели лук је најбољи избор
Готови производи са белим луком, унапред исецкани или дуго складиштени, често имају слабију арому и мање корисних састојака.
Свеж бели лук садржи једињење алицин, којем се приписују бројна корисна својства, па је најбоље користити га одмах након сечења.
