Сви се муче да им крофне не буду масне и тешке. Уз овај пекарски трик, направићете најлепше крофне које су шупље унутра и меке као душа.
Сви траже рецепт за најлепше крофне, али џаба вам и најбољи однос брашна и јаја ако оне на крају упију пола литра уља и постану толико тешке да вам преседне и јело и спремање.
Да би вам свака испала баш онако како треба – шупљикава, лагана и мека као душа, постоји једна стара пекарска цака са ракијом коју многи заборављају.
Цака је у томе да се у тесто дода само једна кашика љуте, јер она буквално ’одбија’ масноћу и не дозвољава крофни да се натопи. Тако добијате тесто које има ону препознатљиву белу линију, а унутра остаје ваздушасто, без иједне капи вишка уља.
Зашто ракија, а не више квасца?
Многи мисле да је тајна у бесконачном премесивању или неким скупим састојцима, али стари мајстори знају да је крофна заправо врло једноставно пециво ако знате како да га „преварите“.
Ракија овде не служи за укус (она испари чим крофна дотакне врело уље), већ служи да створи невидљиви филм око теста. Тај филм не дозвољава масноћи да уђе унутра. Зато су крофне са вашара или из пекара увек тако лагане да можете да их поједете пет, а да вам не буде мука.
Ако немате ракију, послужиће и кашика обичног алкохолног сирћета, ефекат је скоро исти.
Рецепт за најлепше крофне које увек успевају
Потребни састојци:
500г глатког брашна (обавезно просејано)
250мл млаког млека
1 коцкица свежег квасца
2 жуманцета
50г отопљеног путера (или две кашике масти, за још мекше тесто)
1 кашика шећера и прстохват соли
1 кашика ракије
Нарендана кора лимуна
Припрема:
Прво потопите квасац у млако млеко са кашиком шећера и сачекајте да „надође“. У ванглу са брашном сипајте све остало, додајте тајну кашику ракије и месите док вам рука не отпадне – шалимо се, али тесто стварно мора да буде глатко и да се одваја од вангле.
Оставите га на топлом, покривено крпом, док се не удвостручи. Кад га развучете на столу (не тање од 1,5 цм), сеците кругове и обавезно их оставите да одстоје још 15 минута.
То је фаза у којој се праве они мехурићи ваздуха који касније постају шупљине.
Када дође ред на пржење, у шерпу сипајте доста уља – крофне морају да пливају, не смеју да додирују дно.
Цака за белу линију је следећа: страну крофне која је била горе док је тесто одмарало, спуштате прву у уље (окренете је наопако). Одмах поклопите шерпу. После минут скините поклопац, окрените крофну и другу страну пржите отклопљену.
ај притисак паре под поклопцем их додатно надува и створи онај савршени бели венац по средини.
Правила која не смете да кршите
Да би то тесто стварно било „као душа“, брашно мора да буде собне температуре. Ако га донесете из хладне оставе и одмах кренете да месите, квасац ће се „шокирати“ и тесто никада неће нарасти како треба.
Друга ствар је шећер. Не претерујте са шећером у самом тесту, јер шећер најбрже гори. Ако ставите превише, крофне ће споља бити тамне и деловаће печено, а унутра ће остати живо, гњецаво тесто.
Да вам најлепше крофне остану ваздушасте
Немојте их ређати једну преко друге док су вреле, јер ће се потпарити и одмах спласнути. Поређајте их на папирни убрус у једном слоју да се лепо оцеде од то мало уља што је остало на површини.
Чим се мало прохладе, уваљајте их у прах шећер или их шприцем напуните домаћим џемом.
Уз овај трик са ракијом, имаћете најлепше крофне које ће бити меке и сутрадан, мада чисто сумњамо да ће иједна преживети вече.
(Крстарица)
БОНУС ВИДЕО:
