Наизглед мале ствари у кухињи често праве највећу разлику.
Једна од њих је и тренутак када се додаје со. Многи то раде по осећају, успут или тек пред крај кувања, али куваи упозоравају да управо тај детаљ може одлучити да ли ће јело бити пуног укуса или само површински преслано.
Иако делује банално, време када се јело соли има много већи утицај него што се иначе мисли.
Професионални кувари годинама понављају исто правило: со је најбоље додати на почетку припреме. Разлог је једноставан — тада она има довољно времена да продре у намирнице и равномерно их зачини.
Управо то је показао и занимљив кулинарски експеримент који је привукао велику пажњу. Током теста упоређена су два начина припреме истог јела: у једном случају со је додата на почетку, а у другом тек на крају. Разлика је била очигледна већ при првом залогају.
Када се јело соли од самог старта, док су састојци још у раној фази кувања, укус постаје дубљи, складнији и уједначенији. Со се постепено распоређује кроз целу намирницу, па нема осећаја да је један део прејак, а други безукусан.
С друге стране, када се со дода тек пред крај, најчешће остаје на површини. Тада спољашњи слој може бити превише слан, док унутрашњост остаје блага и недовољно зачињена. Управо због тога јело не оставља утисак заокруженог укуса, чак и када делује да је количина соли иста.
Наравно, дешава се и да со једноставно заборавимо. У тој ситуацији није све изгубљено, али је важно да се не додаје одједном и без мере. Најбоље је досољавати постепено, у мањим количинама, уз стално пробање. Тако се смањује ризик да јело постане преслано.
Ипак, треба имати на уму да накнадно додата со не може увек дати исти ефекат као када се убаци на почетку. Укус може бити поправљен, али тешко да ће бити потпуно исти као код правилно зачињеног јела од самог старта.
Зато следећи пут, пре него што се јело соли, сетите се овог једноставног правила. Прави тренутак за со није на крају, већ на почетку. Управо ту се често крије разлика између просечног и заиста укусног оброка.
(Крстарица)