Многи и даље прескачу овај корак у припреми, не знајући да управо он може да направи разлику између лепљивог и савршено растреситог пиринча.
Правилно прање пиринча уклања вишак скроба и нечистоће, што директно утиче на његову структуру након кувања.
Зашто је важно прати пиринач на прави начин
Пиринач природно садржи скроб који се током кувања ослобађа и чини зрна лепљивим. Ако се не испере добро, крајњи резултат често буде збијена и гњецава текстура, уместо лаганог и ваздушастог прилога какав желимо на тањиру.
Једноставан трик за темељно испирање
Све што вам је потребно јесте цедиљка и шерпа. Пиринач се сипа у цедиљку, која се затим поставља изнад шерпе. У шерпу се сипа вода док не прекрије зрна. На овај начин, вода пролази кроз пиринач и скупља сав вишак скроба и ситне нечистоће.
Мешање које прави кључну разлику
Након што сте налили воду, пиринач је потребно енергично промешати. Најбоље је користити металну мутилицу или кашику, јер се тако зрна међусобно тару и ефикасније ослобађају скроба. Вода испод цедиљке брзо постаје мутна и бела, што је знак да се нечистоће избацују.
Када је пиринач довољно опран
Поступак испирања треба поновити неколико пута. Сваки пут вода у шерпи биће све мање мутна. Када постане потпуно бистра, то значи да је пиринач спреман за кување и да је већина скроба уклоњена.
Користите хладну воду
Увек перите пиринач хладном водом. Топла вода може делимично да „активира” скроб и промени текстуру зрна, што касније утиче на кување.
Савршен резултат
Овако припремљен пиринач након кувања има потпуно другачију структуру, зрна остају мекана, али одвојена и растресита.
