Побегла је од куће, примила православље од Светог Николаја Јапанског и отишла у Петроград.
Рин Јамашита је рођена 16. јуна 1857. године, у старој самурајској породици из Касаме. У породици се строго поштовала вековна, строга јапанска традиција. Девојчица је, међутим, у себи носила сликарски таленат који је, очигледно, био јачи од дициплине окружења у коме је одрастала.
Са 15. година напустила је, због сликарства, кућу и пешице и без новца стигла до престонице. Мајка јој је, на крају, помогла да се упише у традиционалну школу јапанске уметничке гравуре, где јој је наставник био чувени Кунитика Тоехара, један од последњих учитеља јапанског стила. Брзо, међутим, почиње да се интересује за европску уметност и примљена је на уметничку школу на Технолошком факултету, где јој је предавач био Антонио Фонтанези.
Прочитајте још: Раде Поповић, начелник Београдске криминалистичке полиције, добио је ЗАДАТАК: Ко је убио мултимилионерку Драгу Митрићевић?
У уметничкој школи, Рин је упознала Масако Јамамуру, девојку која је била православне вере и која је успела да кроз дуге разговоре и Рин заинтересује за православље. Масако је убрзо упознала Рин и са својим духовним оцем Николајем Јапанским, кога ће РПЦ касније канонизовати.
Примила је православље и отишла у Петроград.
Отац Николај је успео да Рин нађе посао у иконописачкој радионици женског манастира у Петрограду.
- У почетку је желела да буде академски сликар, а не иконописац. Правила је и прекиде у раду, неко време није се бавила иконописом, већ је радила илустрације за рекламе и књиге. Ипак, поново се вратила иконопису и 30 година се бавила њиме - испричао је проф. др Мићитака Сузуки, који је у Београду одржао предавање о овој изузетној жени.
Прочитајте још: Италијани предвидели корону још 1962. године?! Откривено шта стоји иза илустрације направљене пре 50 ГОДИНА (ФОТО)
После 1917. године, када је имала 60 година, Рин Јамашита је престала да живопише цркве. Вратила се у родни град у којем је остала до смрти. И више никад ништа није насликала.
Јапанска православна црква има аутономију.
Јапанци су православље примили посредством Руске православне цркве, која је Православној цркви Јапана и дала аутономију. Данас су сви њихови епископи и свештеници Јапанци. Постоји око 30.000 праволсаваца, три епархије и 150 парохија. Сви православни свештеници су јапанског порекла.
Богослужење се врши на јапанском. Служба почиње у секунд када је заказана, а после ње дозвољава се задржавање у цркви још тачно десет минута.
Прочитајте још: Писмо МАСОНА које се ПРЕПРИЧАВА: Испровоцираћемо социјалну КАТАКЛИЗМУ и отворити врата ЛУЦИФЕРУ
Док је боравила ван Јапана, Рин је писала дневник. Нашла се у хладној руској зими, без знања руског језика и без било ког блиског поред себе.
Почела је да учи иконопис проводећи готово све време у Ермитажу. Радост и подршку пружају јој писма која размењује са владиком Николајем Јапанским, а много времена проводи и у молитви:
Свети Николај Јапански је донео православље у Јапан.
Свети Николај Јапански је донео православље у Јапан. Као јеромонах стигао је у ту земљу 1861. године, када је у Јапану још увек на снази био закон који је забрањивао проповедање хришћанства. Пошто није знао јапански, није излазио из руског конзулата, а проповеди је држао само малобројним поданицима Руске империје.
Николај је канонизован, а Ирина се вратила...
На крају је јапански тако добро научио да је сатима могао да говори, као и да чита историјске документе у оригиналу. Николај је остао у Јапану и за време Руско-Јапанског рата, ширио хришћанство и постао први епископ Јапанске православне цркве.
Прочитајте још:Живела је САМА на острву 18 година, а у цивилизацији је УМРЛА за два месеца
Сурова руска клима ставили су траг на Ирини која се 1883. године озбиљно разболела и приморана је да се врати у домовину, па се настанила при Православној мисији у Токију. Радила је у икониписачкој радионици, где је провела 35 година. Године 1918, након смрти Николаја Јапанског, вратила се у своје родно место, исто оно из кога је кренула давно, тада као петнаестогодишња девојчица.
ПРАТИТЕ НАС НА ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
