· · Коментара: 0
интересантно

Каква је повезаност између интелигенције и депресије?

Колико су генијалци из различитих сфера живота били депресивни? Волфганг Амадеус Моцарт, Едгар Алан По, Вирџинија Вулф, Ернест Хемингвеј… бриљантни људи изузетног ума који су били склони анксиозности. Наука истражује да ли постоји директна веза између високог коефицијента интелигенције (ИQ) и депресије.

1636546714_shutterstock_1463229359.jpg
Фото: Схуттерстоцк

Постоји одређена предиспозиција за повећану забринутост, самокритичност и искривљен, негативан, поглед на свет. Ови фактори стварају идеалне услове за депресију. Наравно постоје и изузеци.

У нашем друштву имамо бриљантне људе који максимално искоришћавају свој потенцијал улажући не само у свој живот већ и у само друштво. Међутим, многе студије и књиге показују ову јединствену везу са депресијом, посебно код људи чији је ИQ изнад 170.

Књига „Креативни мозак” је од велике помоћи да се разуме начин на који функционише мозак најпаметнијих и најкреативнијих људи. У њему неуролог др Ненси Андреасен пажљиво демонстрира значајну тенденцију да геније у нашем друштву могу да развију одређене поремећаје: биполарни поремећај, депресију, нападе анксиозности, а посебно нападе панике.

Прочитајте још: ПРИЗОРИ ИЗ "НАЈУКЛЕТИЈЕГ ДВОРЦА": Духови се указују, чупају косу људима и вриште: "Губи се одавде!" (ФОТО/ВИДЕО)

Аристотел је говорио да интелигенција иде руку под руку са меланхолијом. Генији попут Исака Њутна, Артура Шопенхауера и Чарлса Дарвина патили су од дугих периода неурозе и психозе. Вирџинија Вулф, Ернест Хемингвеј и Винсент ван Гог предузели су застрашујући корак окончања сопственог живота.

Међутим, увек је било тихих, несхваћених, усамљених генија који су живели у својим малим световима. Одвојени од стварности која им делује превише хаотично, бесмислено и разочаравајуће.

Студије о интелигентним људима

Сигмунд Фројд и његова ћерка Ана проучавали су развој групе деце са коефицијентом интелигенције изнад 130. У својој студији је открили су да је скоро 60 одсто њих на крају имало депресију као поремећај.

Луис Терман, пионир образовне психологије с почетка 20. века, проучавао је коефицијенте интелигенције способне деце. Деца са коефицијентом интелигенције изнад 170 учествовала су у једном од најпознатијих експеримената у историји психологије. Ова деца названа су „термитима". Тек 1990-их година из студије су извучени неки важни закључци.

„Термити", деца Луиса Термана који су поменутих деведесетих били одрасли људи средњих година, показали су веома занимљиве резултате. Успостављена је веза између високе интелигенције и нижег нивоа задовољства животом. Додуше, многи од њих су стекли славу и важне позиције у друштву. Али многи су такође покушали самоубиство више пута или су постали зависни од алкохола.

Још један важан аспект који открива ова група људи је њихова посебна осетљивост на светске проблеме. Њихове бриге нису укључивале само проблеме неједнакости, глади у свету или ратова. Високо интелигентним људима смета себично, ирационално и нелогично понашање.

Емоционалне „слепе тачке" интелигентних људи

Стручњаци нам кажу да високо интелигентни људи понекад развију дисоцијативни поремећај личности. Они свој живот виде споља, као приповедач који користи трећу особу да види са пажљивом објективношћу, али без осећаја да су у потпуности део тога.

Прочитајте још: Жена са НАЈВИШЕ ПРЕГЛЕДА на Тиндеру није успела да нађе љубав на апликацији - Хтела је да полуди од "ЗАХТЕВА ЗА СПАЈАЊЕ" (ФОТО)

Ова перспектива изазива „слепе тачке". Реч је о концепту који је уско повезан са емоционалном интелигенцијом, о којој је Данијел Големан говорио у занимљивој књизи истог наслова. Ова перспектива изазива самообману, озбиљне грешке у перцепцији.

Дакле, високо интелигентни људи често се фокусирају само на оно што недостаје њиховој околини. Ствари које нису синхронизоване, егоистични делови света, свет у који не могу да се уклопе. Често немају емоционалне вештине да пронађу мир у овом збуњујућем свету.

Још једна ствар коју можемо закључити о високо интелигентним људима је да им често недостаје једна критична област, емоције. То нас наводи на још један закључак: можда би требало да додамо још један фактор интелигенције.

Пошаљите Коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.