Ново истраживање објављено у часопису "Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес" показује да квалитет друштвених односа има директан утицај на физичко здравље, при чему негативне интеракције могу значајно убрзати биолошко старење и повећати ризик од хроничних болести.
Аутори студије усмерили су се на такозване негативне социјалне везе – односе обележене конфликтом, критиком, неповерењем или емоционалним притиском.
За разлику од већине ранијих истраживања која су наглашавала користи подршке и блискости, ова анализа показује да штетни односи имају мерљив биолошки ефекат.
Према налазима, дуготрајна изложеност таквим интеракцијама доводи до појачане активности механизама стреса у организму, што временом изазива хроничну упалу.
Управо та упала повезује се са читавим низом болести – од кардиоваскуларних до метаболичких поремећаја.
Истраживање такође указује да особе које су чешће изложене негативним односима имају већу вероватноћу да развију мултиморбидитет, односно више хроничних стања истовремено, што додатно оптерећује здравствени систем и смањује квалитет живота.
„Негативне социјалне интеракције представљају значајан, али често занемарен извор стреса који може имати трајне биолошке последице“, навели су аутори студије.
Више од усамљености – значај квалитета односа
Један од кључних доприноса рада јесте померање фокуса са саме количине друштвених контаката на њихов квалитет.
Није довољно бити окружен људима јер, ако су односи обележени напетошћу и конфликтом, ефекат може бити супротан од очекиваног.
Негативни односи делују као хронични стресор, што значи да организам остаје у стању „узбуне“ дуже време.
То постепено нарушава имунолошке функције и повећава подложност болестима.
Импликације за јавно здравље
Аутори наглашавају да би негативне друштвене односе требало препознати као важан фактор ризика, слично као што су пушење или физичка неактивност.
Ово отвара могућност за нове стратегије у превенцији, укључујући програме који подстичу здравије међуљудске односе и боље управљање конфликтима.
У ширем контексту, истраживање потврђује да здравље није само индивидуална категорија, већ дубоко укорењено у друштвене односе и да начин на који комуницирамо са другима може имати дугорочне последице по организам.
(РТС)
